Nije žalosno, već skandalozno

Američko odbijanje ratifikacije Rimskog statuta nije žalosno, kao što to tvrdi gospođa Sonja Liht. Ono je skandalozno, tragikomično, nespretno i kratkovido.

Skandalozno, jer predstavlja negiranje javno proklamovanih ideala. Tragikomično, zato što razotkriva kako aktuelna administracija percepira potpis na Statutu koji je stavila prethodna administracija: kao sitnu zlobnu psinu odlazeće administracije, analogno guranju žvaka i šibica u ključaonice po Beloj kući! Nespretno, zato što sada svi znamo da je to to, naravno, ako želimo da priznamo da smo shvatili. Kratkovido, jer će, kada se USA sa zakašnjenjem priključe uveliko započetom procesu harmonizacije međunarodnog krivičnog prava, biti mnogo očigledniji pokušaji „usklađivanja“ međunarodnih krivičnih procesa sa sopstvenim međunarodnopolitičkim interesima.

Ono što je žalosno jeste američko potpisivanje Statuta, zato što je ono predstavljalo guranje žvake u ključaonicu. A to je niže čak i od dnevne politike.

A što se tiče naših nevladinih organizacija – donatori postoje i u Evropi. I u Aziji. I svuda. To znaju čak i američke nevladine organizacije! To je još jedna od prednosti nevladinog sektora: nikome ne moraš podilaziti, svuda možeš naći nekoga ko ima neki svoj interes da ti pomogne da Ti ostvariš svoj.