Nemačko trčanje

U gradu Karlsrueu, u Nemačkoj, kao i u Beogradu svake godine se održava maraton. Postoji samo jedna razlika, Karlsrue ima 280.000 stanovnika i oko 10.000 učesnika trke, a Beograd oko 1,5 miliona stanovnika i 1300 učesnika trke (ni u jednom slučaju se ne računaju trke zadovoljstva i šetnje).

U prevodu, u Beogradu trči 0,086 odsto a u Karlsrueu 3, 57 odsto stanovništva. Među masom učesnika koji trče u Karlsrueu viđaju se majke sa bebama u kolicima, čovek sa protezom umesto jedne noge, deke i bake mnogo starije od našeg i Vašeg Brke. Takođe je deo stanovništva koji prati trku, publika ili slučajni zainteresovani posmatrači za Karlsrue, opet procentualno mnogo, mnogo veći. Deo trke se u Karlsrueu trči kroz šumu, a deo kroz grad pa je veliki broj gradskih ulica zatvoren. Gužva je velika, ali od posmatrača, publike, navijača koji sa zadovoljstvom bodre trkače. Ceo događaj deluje kao veliki gradski praznik. U Novom Beogradu, ove godine za vreme maratona, u ulici Omladinskih brigada koja je bila zatvorena, ne samo da nije bilo publike, ne samo da slučajni prolaznici nisu ni slučajno pogledali maratonce, nego se na njih slila salva psovki (moguće i kletvi s obzirom na trend), i neverovatna količina decibela sirena automobila sa besnim vozačima koji strašno žure.

Eto razlike između nas i njih za koju nije utvrđen trend smanjivanja, ali hvala „Vremenu“ što pokušava.