Nasilje nad nasleđem

U tekstu posvećenom Akademiji za diplomatiju i bezbednost „My Name is Montgomery“ Momir Turudić pominje da sam „poznat po svojim javnim nastupima u kojima ponekad koristi bizarne metafore“ itd., bez obzira na moju ulogu u osnivanju Akademije koja je bila samo profesionalna, lišena bilo kakve veze s mojim političkim angažmanom. Ne komentarišući silinu besa izlivenog na jednu školu, dužan sam da pojasnim da je citirana izjava vezana za porodicu premijera Đinđića bila moje javno negodovanje na okolnosti u kojoj je ona postala predmet staranja, i deo društvenog miljea, onih koji su naručili atentat i iz ubistva politički profitirali. Pri tom se čini da su pseudomoralni prigovori vašeg novinara bliski manipulacijama koje su koristili mediji bliski Đinđićevim ubicama. Međutim, bez obzira na ovaj pokušaj javne diskreditacije, uobičajen u ljotićevskoj domaćinskoj Srbiji, još smatram da je moralni imperativ naše javnosti razumevanje političkog nasilja nad nasleđem Zorana Đinđića koja je usledila posle formiranja vlade Vojislava Koštunice. To nasilje naročito je osetila porodica Čedomira Jovanovića, predsednika Liberalno demokratske partije. To je nasilje nad svakom porodicom u Srbiji.