Napinjanje dogme

Da je Rista Radović, u monaštvu narečeni Amfilohije, krenuo iz Novog Sada na istok, on, po prirodi dogme, po kojoj je zemlja ravna ploča, nikada ne bi stigao u Futog, nego bi se survao u nedefinisani ponor.

Što se tiče „ideoloških doktrina“, ni u tom slučaju Radoviću ne bi urodilo plodom „napinjanje“ da ide desno, jer je, do sada, otišao toliko desno da desnije ne može, te nema nikakve šanse da će se naći negde „krajnje levo“. Šta će čovek, takva mu je ta dogma.

Ta je dogma izričita kada je u pitanju ono što je glavna tema teksta koji je povod za ovaj komentar, a to su građanska i sva druga prava onih ljudi koje privlači njihov pol, a ona te ljude i sve što proizilazi iz te njihove sklonosti – osuđuje. Da li je ovo previše slab izraz za ono šta je imenovani u vezi sa tim sve izrekao?

Što Rista Radović, alias Amfilohije, po diktatu dogme, tako misli i govori, ajde de, ali su njegove reči i autoritet crkve koja iza njih i njega stoji, izazvale, možda i sa njegove strane neželjene, teške posledice: represiju i nasilje nad ljudima sa opisanim sklonostima, a od strane huligana koji su bili i ostali ubeđeni da Amfilohije i crkva stoje iza njih. I nisu samo huligani ti koji tako misle. Nažalost.

Po mom mišljenju, najmanje što treba da uradi Rista Radović jeste da se izvini svima koji su zbog njega povređeni.