Mrtvo more

I tako saznadosmo da „opštinski oci“ Mladenovca nisu hteli da dozvole rekonstrukciju zgrade Adventističke crkve u svom gradu, izgleda ponajviše zbog negativnog stava koji je po tom pitanju zauzela Srpska pravoslavna crkva. Pitali ih opštinari, pa im oni lepo odgovorili da u pitanju nije crkva, nego sekta. Uzgred, kad su nekog našeg pravoslavnog teologa pitali koje su to hrišćanske verske zajednice sekte, čovek je u napadu iskrenosti rekao da su to svi koji nisu pravoslavci. Zar i katolici? Da, i katolici. Tačka. No, to je tema za neku drugu priliku.

Bitno je to što su mladenovački opštinari konačno pronašli idealnu formulu za stvaranje „mrtvog mora“, nečeg što je veliki vizionar Radoje Domanović tek naslutio početkom prošlog veka. Sada, kad na dnevni red dođe zahtev nekog preduzimljivog Mladenovčanina da otvori bakalnicu, hitro će se pribaviti mišljenje C marketa ili Pekabete da tu u pitanju nije nikakva trgovina, već siva ekonomija, trange-frange i šta sve ne. A ako neki lokalni fudbalski klub poželi da malo uredi teren ili, ne daj bože, podigne i tribine, tu bi se i Zvezda i Partizan sigurno složili da su u pitanju najobičniji paceri i dunsteri, koji obmanjuju narod krijući se iza firme fudbalskog kluba. A moglo bi se opštinskim vlastima poručiti i da pitaju roditelje čija su deca zastranila i pikaju loptu u nekom takvom „klubu“. Usput, nije primećeno da neko za mišljenje pita roditelje koji nisu presrećni ako im se dete zamonaši u nekom pravoslavnom manastiru. A takvih svakako ima.

Planovi za stvaranje „mrtvog mora“ imaju vrlo čvrste temelje. Poznato je da je „na ovim prostorima“ između dva svetska rata nekakav berberski esnaf tražio da se zakonom zabrane žileti, koji odvlače ljude od tradicionalnog načina brijanja. A ako neko i pored svega pokuša da talasa, uvek će se naći više instance, koje će te pokušaje uspešno amortizovati. Tako je pre nekoliko godina u jednom mestu u Srbiji opštinska vlast, tada opoziciona, promenila ime ulici Slobodana Penezića Krcuna. Ta se odluka vrlo brzo sudarila s vetom u Ministarstvu za urbanizam. Obrazloženje je bilo jasno i više nego logično: opštinari se nisu konsultovali s lokalnim SUBNOR-om da li se takva odluka sme doneti. Tek da se zna ko je vlast.