Mera realnosti

Čitalac ima primedbu na tekst glavnog i odgovornog urednika zato što ga branim kada ne bi trebalo i piše: „ali policy se ne vodi preko novina kao što je „Vreme“ – na glavne se aktere utiče na drugim mestima i u drugačijem kontekstu“… Zašto se govori o „policy“ („a course or a principle of action adopted or proposed by an organization or individual“) kada je to komentar? I na kom mestu nego u časopisu „Vreme“? Mislim, može i u „Politici“. Svejedno, Žarković je pre svega novinar i prostor u kome se izjašnjava jesu, pre svega, novine.

Što se tiče konteksta, to je sasvim legitimno novinarsko mišljenje da bi DSS i DS trebalo da imaju dugoročniju saradnju. Ko ne želi da prihvati činjenicu da SRS ima najširu političku podršku birača, ne može ni da shvati da je ta saradnja poželjna u političkoj realnosti Srbije.

Zatim, šta bi trebalo da bude kontekst nečega: „mali, zbrzani dogovor stranaka establišmenta o produženju vladanja“? Kao da će neke „druge“ i nove stranke biti u establišmentu, sve da je i ustav pisan po meri onih koji se „užasavaju“ ili „stide“, a sa posebnim osvrtom na produženje vlasti? Demokratija je između ostalog i procedura, pa ako ne prihvataš da je politički konsenzus, kako se kaže „stranaka establišmenta“, uslov potreban da se ustav donosi ili menja, onda je „užas unisonog metanisanja“ (baš odgovarajući izraz „metanisanje“) i „stid od turbo-folka“ samo prejaka lična impresija.

I da skratim, izbor je referendumsko „DA“ ili „NE“ dakle kao dovoljan uslov da imamo ili nemamo novi ustav. Uvodnički komentar je stav „ZA“ i „PROTIV“, razumljiv i dobro opisuje stanje duha i morala kritičara i „kritizera“ Predloga novog ustava.

Ko razume shvatiće ili kako je to napisano u uvodniku: „Ove iz nevladinog sektora inače niko neće ubediti da je to netačno ukoliko su oni ubeđeni da je to tačno…“