Matine u bioskopu Vojvodina

I ja sam odrastao na nemačkim filmovima o avanturama Vinetua i Old Šterhenda, na matine predstavama u bioskopu „Vojvodina“ u Pančevu, šezdesetih godina. Takođe, sa drugovima sam se igrao kauboja i Indijanaca i uvek želeo da u igri budem Indijanac. Tome sam posvetio i jednu svoju priču pod nazivom „Bioskop“ iz knjige „Pančevačke petparačke priče“ (2007). Eto, do danas nisam znao za te dve knjige inspirisane Balkanom i locirane na njemu. Znao sam samo da su mnoge scene iz pomenutih filmova snimane na Plitvicama. Nisam do pre koju godinu znao ni za Gavrića. Čudno je to. Nemačka je ogromna zemlja, bogata, a Nemci su i inače skloni da u svemu, pa i komercijalnom izražavanju, budu uvrnuti. Ali nikada ne izdrže do kraja. Ni u čemu. Eto, kauboje i Indijance uvek zamišljamo na engleskom i kroz Holivud, a nikako kroz Karla Maja, Nemačku, Drezden… a kamoli kroz Skoplje, Bitolj, Albance – kroz Balkan. Nažalost, ovde se vestern dogodio u stvarnosti. Hvala vam na ovom tekstu. Podstiče na uspomenu.