Makedonski slučaj

Gospodin Antić kaže: Ja se bavim pravima naroda srpskog. Hm, u tekstu to se ne vidi baš, ali upućeni vrlo lako mogu da prepoznaju čime se najviše bavi gospodin Antić, bar u Makedoniji. Pa, tako, nigde nema da je srpski narod naveden u preambuli makedonskog ustava (a to je čini mi se, jedini u svetu), zbog čega mi je, inače, vrlo drago zato sto su se Srbi u Makedoniji svojim civilizacijskim doprinosima zasluženo izborili za takav status i niko im to nije dao na tacnu. Ali zato, u tekstu se Makedonija naziva BJRM (ime koje koristi zvanična Atina, a ne Beograd) i bavi se arhiepiskopom Jovanom (Vraniskovski), iako on nigde nije izjavio da je Srbin po nacionalnosti, kao i njegovi episkopi (Jovcevski, Kimov i Ninov), koji tvrde da su „vjerujući“ Makedonci, koji neće da služe u MPC-u, jer tu crkvu navodno niko ne priznaje. Svi oni imaju i imali su podršku Grčke, zato što su saglasni da reč Makedonija (makedonska) ne treba da bude u nikakvom nazivu neke crkvene institucije u Skoplju. Zato i mnogi koji su upućeni sa pravom sukob na relaciji MPC – Jovan vide kao manifestaciju jedan od više oblika sukoba oko imena Makedonija. Nažalost, SPC je tu samo asistent grčke crkve, pa tako, jedan od njenih zahteva u pregovorima sa makedonskom crkva je da se reč „makedonska“ izbaci iz bilo kakvog drugog naziva koji će proisteći iz eventualnih pregovora crkvenih vlasti Skoplja i Beograda. Na sreću, crkva je odvojena od države, a zvanični Beograd bar po ovom pitanju je fer i korektan.