Loš pucanj u „Narvik“

Ne ulazeći u navode objavljene u tekstu pod naslovom „Trgovina dijamantima“ u kome se analizira privatizacija i vrednost pojedinih preduzeća Dijamant Zrenjanin; Toza Marković AD iz Kikinde, Zrenjaninska fabrika lekova, Zrenjaninska pivara itd., jer valjda za kontrolu vrednosti kapitala i zakonitost postupka postoje nadležna ministarstva, smatramo neophodnim da ukažemo na sledeće činjenice vezane za procenu i privatizaciju hotela „Narvik“ iz Kikinde.

1. Vaš novinar u pomenutom tekstu piše: „Naizgled niska cena priznata je i dosta poznatom kikindskom hotelu ‘Narvik’ – 870.000 maraka.“ Kako je naše preduzeće stavljeno u izrazito negativnom kontekstu drugih primera „providne privatizacije“, kako tvrdi vaš novinar, to je pre svega neophodno da skrenemo pažnju da nije profesionalno „odoka“ i bez provere objavljivati netačne podatke vezane za preduzeće „Narvik“. Da se vaš novinar bar malo potrudio, u samom preduzeću bi dobio potpune informacije i sve podatke vezane za procenu vrednosti i realizovanu privatizaciju. Svi podaci su javni i mi nemamo šta da krijemo.

2. Procenu vrednosti izvršila je ovlašćena institucija Ekoprojekt iz Beograda, a njeno ime nalazi se u Obrazloženju Rešenja o procenjenoj vrednosti kapitala preduzeća, koje je donelo Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju Broj 1329/98-1 od 30.12.1998. godine. Dakle, procenu vrednosti uradila je nezavisna za to ovlašćena institucija. Procena je vršena na dan 31.12.1997. godine, i sve vrednosti su iskazane na taj datum. Prema navedenom Rešenju, procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeća hotel „Narvik“ iznosi 26.109.000,00 novih dinara. Valja takođe podvući da su u projektu procene date i druge vrednosti preduzeća dobijene različitim metodološkim postupcima i to: knjigovodstvena vrednost 11.473.000,00 novih dinara; prinosna vrednost – DNT metod 9.487.000,00 novih dinara; vrednost dobijena metodom neto imovine je 51.042.000,00 novih dinara, a likvidaciona procenjena vrednost je 22.369.000,00 novih dinara. Organizacija koja je procenjivala predložila je kombinaciju vrednosti neto imovine i prinosne vrednosti u iznosu od 26.109.000,00 novih dinara, što je od nadležnog ministarstva i potvrđeno u napred navedenom Rešenju. E sad, u čemu je ključna greška Vašeg novinara? Ona je svakako matematičke (računske) i metodološke prirode. A kada se takva greška napravi, ona je kardinalna i čini vrlo negativan javni utisak za preduzeće i njegove organe upravljanja. Šta je uradio vaš novinar? Jednostavno je uzeo vrednost iz Rešenja o proceni od 26.109.000,00 novih dinara i taj iznos podelio sa 30 dinara, koliko iznosi sadašnji kurs dinara za jedni nemačku marku. Šta je dobio to je i napisao da to iznosi 870.000 DM. Vaš novinar je uspeo kao „veliki znalac“ da pomeša vremena i vrednosti i stavi u uzajamne relacije neuporedive stvari. Mala pouka: poštovana gospodo, tržišni kurs dinara za jednu nemačku marku na dan 31.12.1997 godinu iznosio je pet dinara (tadašnjih pet dinara). Oficijelni kurs koji je država propisala iznosio je 3,3 dinara. Sledi da kada se iznos od 26.109.000,00 podeli (J) sa pet dobija se količnik – rezultat iskazan u DM od 5.221.800. Račun je neumoljiv. Dakle, vrednost preduzeća procenjena po kombinovanom metodu nije 870.000 maraka, već 5.221.800 maraka, a to je, priznaćete šest puta više nego što je to vaš novinar „izračunao“. Bilo bi suvišno da vam izlažemo dalje realnu matematiku, da Vam skrećemo pažnju na revalorizaciju, kretanje kursa i cena, ekonomsku krizu koja je kao i sve druge grane pogodila i hotelijerstvo itd. Nema to svrhe ako novinar pravi navedene previde. Nužno je samo podvući i to da procenjena vrednost po metodu neto imovine (supstancijalni, reproduktivni metod) jeste 51.042.000,00 dinara ili, kada se ta suma podeli sa pet dinara, 10.208.400 maraka.

3. Da vas na kraju razočaramo i u to da ste u „lovu“ na sumnjive privatizacije u ovom slučaju loše „lovili“. Evo zašto: zaposleni i građani upisali su, „stekli po osnovu upisa“, bolje rečeno kupili svojim godinama radnog staža ukupno 9022 akcije. Kako je jedna godina vredela 400 maraka, to su ukupno otkupili svojim godinama 3.608.800 maraka. Ovih 9022 akcija steklo je 455 lica, ili pojedinac prosečno po 19,83 akcije. Što su navedeni iznosi u markama samo obračunski, drugo je pitanje.

4. Na kraju, molimo vas da u lovu na „sive privatizacije“ u taj koš ne ubacujete i preduzeća koja baš i nisu na „sivo“ radila taj proces. Ukoliko pak smatrate da je loše to da radnici i građani dobiju akcije na osnovu godina radnog staža, onda je to drugo pitanje, a videćemo kakva će biti buduća „transparentna“ privatizacija. U našem slučaju svi podaci su vam dostupni, kako u samom preduzeću tako i u nadležnom ministarstvu.