Ljubitelj plavog kruga

Složio bih se sa činjenicama i stavovima iznetim u članku „Helikopter generala Pavkovića“ vašeg novinara Dejana Anastasijevića ali bih ukazao i na jedan „mali propust“.

Verujem da se većina čitalaca seća prvog pokušaja smenjivanja „Generala koji je pobedio NATO“ od strane Vojislava „Legalnog“ Koštunice, koji su osujetili Predsednici „Svakog oka ponaosob“ uz logističku podršku Premijera, „Pragmatičnog“. Pravi razlog i za smenu i za protivljenje je taj što je „Umetnička duša u generalskoj uniformi“ promenila barjak i prigrlila onaj sa žutim krugom na plavoj pozadini. „Iskreni Ljubitelj konja“ galopirao je po konferencijama za štampu narednih meseci, da bi kroz predizbornu kampanju prošao kasom. Poslednje trzaje zabeležio je Anketni odbor Skupštine Srbije, formiran da ispita aferu u vezi pokušaja upada u prostorije „Zašto kažeš Informacioni a misliš Propagandni“ Biro Vlade Srbije, kao i onu drugu, „Vajtvotersko-Rankovićevsko-Prislušnu“. Ko je želeo i nije mu bilo gadno, mogao je da uživa u direktnom prenosu, jer nije bilo vanrednog (Hrvati, i još ko, rekli bi „Izvanrednog“) stanja.

Nekima od nas znano je i kako je „Predsednički kandidat koji je predložio samoga sebe“ sakupljao potpise za kandidaturu. Naime, aktivisti i članovi važne stranke DOS-a dobili su zadatak da za kratko vreme prikupe potreban broj potpisa, ali, avaj! Dosta njih je već podržalo „Predsedničkog Kandidata Grupe Građana“. Pošto je „Stranka organizaciono sposobna“ iskazaše se i roditelji, deca, prijatelji, komšije i ostala mnogobrojna rodbina; zbog kratkih rokova radilo se i noću, ali ne uspeše. Nema veze, Izborna komisija „je blagorodna, pa će da nagradi“, te propade prvi tiraž glasačkih listića. Važno je da „Narod ima veći IZBOR“, a protivnički „Zna Srbija Kandidat“ koliko-toliko glasova manje.

Sve to zna i Čedomir Jovanović ali ne pominje u razgovoru za „Vikend dodatak, Vikend dodatku, Vikend dodatka…“. I ne treba, njegov zadatak je da afirmiše svoju stranku, kako zna i ume. Ali ono što je dopušteno „Stranačkom Čedi“ nije „Nezavisnom Dejanu“.

A politička poruka „omaške“ da je smena Generala usledila po „Vlasnosti“ Predsednika, a ne posle de facto prijateljskih saveta iz inostranstva – verujem da je slučajna.