Kud narodni tribun prođe…

Naslovnom stranom i komentarom pride zabeležili ste kako su vredni komunalci, ne časeći časa, a u tradiciji besmrtnog, doduše malo osavremenjenog čuvenog stiha iz jednog ranijeg vremena iliti sistema, „ozebrili“ glavnu ulicu prestonog grada, dok je nad panjem nekadašnjeg drveta čudom savreme hortikulture prekonoć iznikao odgovarajući saobraćajni znak.

Za poželeti je da inicijatori ove pojave zađu među saobraćajnu bazu, prošetaju i prođu drumovima, ulicama, šinskim prelazima i raskrsnicama, ne bi li komunalci i njima podarili ponešto iz asortimana vertikalne i horizontalne saobraćajne signalizacije. Ili, ako je to daleko, možda da se spuste barem do obližnje, vrlo prometne ulice Narodnog fronta i nevidljivog pešačkog prelaza ispred Ginekološko akušerske klinike.

Oprost ovom, naoko beznačajnom događaju daje, međutim, poražavajuće saznanje da su deklarisane promene jedno, a stvarnost sasvim drugo. Nosioci vlasti, naime i dalje veruju da im se sve može, raznorazne službe i organi i dalje se ponašaju kao da se pred njima sve mora, a građani, u svetu poznati kao poreski obveznici, i dalje treniraju trpeljivost kao vrlinu.