Kostiću, knjigu u šake!

Čitaoci „Vremena“ koji su poverovali da će se Slobodan Kostić, kojeg sam uhvatio u odvratnom moralnom prekršaju, zavući u mišju rupu i pokriti izvučenim ušima, grdno su se prevarili. Ja sam, međutim, ne zbog „vidovitosti“ o kojoj nagvažda Kostić, znao da će se javiti „odgovorom“. Onaj ko je, ne trepnuvši, spreman da potpiše tekst „Pet lica traži pisca“ spreman je i da „odgovori“ onome ko ga je uhvatio u lakrdiji.

Dakle, Sl. Kostiću, ne radi se o vidovitosti, nego o notornim činjenicama, vidljivim svakom čitaocu „Vremena“. Iz teksta u kojem se od sadržaja nagrađenog romana Mladena Markova Ukop oca (337 stranica) pominje jedna jedina reč, „jakna“, i pride „bojadisanom“ naziva korica sa reprodukcijom slike Edvarda Dega, vidljivo je da u traganju „za novim piscem“ nisi našao za shodno ni da prelistaš nagrađenu knjigu. Kao što učitelj u drugom osnovne na pismenom vidi da klinac lenčuga nije pročitao lektiru, tako i ja, ali i svaki čitalac „Vremena“, vidim to iz svakog reda osvrta, posvećenog pre svega omalovažavanju pisca i njegovog nagrađenog dela.

Moj gest stida što se u „Vremenu“ pojavio takav tvoj tekst, i reakciju, na koju imam pravo ako zbog ničeg drugog, ono kao urednik Markovljevog odličnog romana, ti, Kostiću, kvaziironično predstavljaš kao pokušaj „kanonizacije“! Tužni Kostiću, pa zar ti misliš da sam svakom pozitivnom kritikom napisanom u proteklih dvadeset godina vršio kanonizaciju nekog pisca? Ako je moja odbrana Ukopa oca od tvojih neznanja i predubeđenja kanonizacija, kako bi nazvao svoj napad na nepročitani roman? Satanizacija?

Kostiću, Kostiću! Ti koji si napisao i sledeće rečenice: „Da li ste pročitali neku knjigu Mladena Markova? Niste? Ninova nagrada retka je prilika da se tu nešto promeni, mada to neće nikome mnogo toga doneti… Nagradi treba da se raduju autor i njegovi dosadašnji čitaoci, nema razloga da se trpaju ostali jer i tako nisu ništa propustili“, tvrdiš da posle moje reakcije (ničim izazvane, je li?) više nema mesta za činjenice! Ti koji se podruguješ saopštenju Žirija, tvrdeći da su razočarani svi „koji su alergični na prašinu u srpskoj prozi“, pokušavaš da me opomeneš na „logičke nonsense“! Kao: ti si pisao uopšteno o nagradi, a ne o Markovljevom romanu! Ma, nemoj! I to posle teksta u kojem, jedva da pominješ tri naslova iz užeg izbora, prenebregavajući sasvim peti!

Konačno, Kostiću, o tvom vaspitanju i karakteru najbolje govori poslednja rečenica, u kojoj bi da me, verovatno kao dugogodišnjeg saradnika „Vremena“, diskvalifikuješ, uvodeći u polemiku, a bez ikakvog razloga, ime jedne dame, pisca nekoliko veoma uspelih bestselera. O tome ko od nas dvojice „ima vizije“ i ko živi od vlastitih neznanja i predubeđenja, najbolje će se uveriti čitaoci „Vremena“, ako ne budeš u stanju da navedeš naslov ijednog kritičkog teksta u kojem sam ja uzdizao „u književne visine“ (tako Kostić piše u cenjenom nedeljniku i na srpskom jeziku!) bilo koju knjigu pomenute autorke. Ako to ne budeš mogao, a takav tekst na tvoju žalost ne postoji, nemoj više da se javljaš!

Nego tamo, u mišjoj rupi, sedi i pročitaj Ukop oca, pak se onda javi!