Klasična zamena teze sa gomilom neistina

… Zaprepašćen sam reakcijom i stepenom uvređenosti Nenada Bogdanovića, predsednika Izvršnog odbora Skupštine grada, na krajnje bezazlen komentar F(ilipa) Š(varma) o raskopavanju Ulice kralja Milana „put u lepšu budućnost nerijetko podrazumjeva gacanje kroz blato“… („Kal“; Vreme“ br. 607).

… Umesto uvređenosti bilo bi od predsednika N. Bogdanovića pristojnije da je objasnio g. F.Š., ali i građanima Beograda – da je 5. februara 2002. narodni poslanik Čeda Jovanović prešao Ulicu kralja Milana preko POSTOJEĆEG pešačkog prelaza – građani danas ne bi „gacali blato“… Evo i zašto: kada je 6. februara osvanula „Čedina zebra“, saopšteno je da je „zebra“ deo Studije o položaju trolejbuskih stanica, semafora i pešačkih prelaza – što je naravno bila neistina – Studija je poručena par meseci posle toga…!!!

… Ali, to je bio povod za „važan poduhvat“ – zaštitu Lika i Dela Narodnog poslanika Čede Jovanovića… Prema onoj Slobinoj „lako obećanoj brzini“ nastala je besomučno-panična izrada Projektne dokumentacije. Glavni projektant ulice profesorka Dragana Bazik, koja za 28 godina profesionalnog rada nije do danas stigla da realizuje jedan jedini projekat, pa tako nije uspela ni do danas da završi najvažniji plan – „SINHRON PLAN“ podzemnih instalacija, tačnije overeni sinhron plan (16 pečata komunalnih organizacija) – NE POSTOJI!!! … A bez overenog plana – NEMA dozvole za početak gradnje – ali za OBIČNE građane a ne i za Gradsku Nomenklaturu, ONI izgleda nisu „obični“… jer građani već mesecima gaze po ruševinama i blatu…

… To ne treba da čudi, u pitanju je „važan poduhvat“ koji do sada košta Beograđane 300 divljački posečenih stabala bez suđenja (projektne dokumentacije) i dva miliona EVRA… Izjava da „rekonstrukcija obuhvata zamenu svih postojećih instalacija“ je tipičan primer zamene teze, specijalitet Gradske vlade. Od 16 km postojećih, nije zamenjen NI JEDAN METAR; kablirano je nekoliko novih elektro i PTT instalacija (projektovanih pre desetak godina) a cevno prihvatanje oluka je iznuđeno jer se ulica popločava, a ne asfaltira. Ulicu ima smisla popločati tek kada se vrati građanima – kada se ukine automobilsko-trolejbuski saobraćaj… Ali, da se opravda prelaz ulice na pogrešnom mestu, predsednik N. Bogdanović speman je da plati i više jer se svakodnevno pojavljuju naknadni (nepredviđeni u nepostojećem planu) brojni radovi. Zato je vrlo umesna sumnja g. F.Š. o probijanju rokova apsolutno opravdana, a ne „zlonamerna i maliciozna“ kako mu spočitava Predsednik…

… Vraćanje Knez Mihailove ulice pešacima 1987. počelo je tek kada je dobijen poslednji 16. pečat na sinhron plan… Bukvalno, sve zatečene instalacije (12 km) sa sve metar debelim slojem šuta zamenjene su sa osam koridora novih instalacija (22 km), izgrađen je novi magistralni toplovod i zasađeno, a ne posečeno, 12 hrastova… Tek tada je ulica popločana i to po tehničkim, ali i estetskim kriterijumima Evrope… Tada su definisani standardi za popločavanje beogradskih ulica, ispod kojih se ne sme ići… Kolorističke aplikacije kompjuterskih igrica su mentalno iživljavanje Profesorke, primerene požarevačkom BAMBILENDU, a ne beogradskim TERAZIJAMA. Izjava Predsednika „građani će dobiti pešačku komunikaciju, šetalište kakvo zaslužuju i kakvo dolikuje velikim svetskim gradovima“… je ili cinizam ili elementarno neznanje Predsednika, kojim preti g. Filipu Švarmu…