Kakav cinizam

Čitajući članak nisam mogao da se otrgnem utisku sa kakvim cinizmom i omalovažavanjem može jedan Srbin da napiše nešto o poseti člana Karađorđeve dinastije – prestolonaslednika Aleksandra i njegove supruge Katarine istorijskim mestima Srba.

Prestolonaslednik je željan da sve vidi i upozna o Srbiji, ono što je čitajući i slušajući od svojih rođaka i starijih Srba, emigranata naučio. On još ne zna dobro srpski jezik, ali ga uči intenzivno. Ne zaboravimo da je on rođen u Engleskoj i da se tamo školovao i živeo.

Pa, zar je Tito govorio bolje srpski jezik kada smo ga slušali 35 godina kako prepliće hrvatsko-rusko-slovenačkim naglascima, a ono njegovo „kako da kažem, kako da kažem“ već je postalo predmet ismevanja. Samo to tada autor ovog članka nije ni smeo da pomisli da karikira jer zna da bi nestao u podrumima UDB-e.

Ja razumem autora, pošto verovatno još nosi klice komunizma ili je antimonarhista, republikanac, ali je uredništvo „Vremena“ trebalo da odredi drugog autora koji bi ovaj događaj opisao sa više odmerenosti i dostojanstva, bez cinizma i zlobe.