Kabinetska tišina

Eto zbog čega sam ja redovni čitalac „Vremena“. Zbog ovakvih duhovitih i ironičnih tekstova, u kojima g. Miloš Vasić prednjači u pisanju (stvar ukusa), a nije usamljen u novinarskoj ekipi koja piše za „Vreme“. Nasmeje se čovek, a može nešto i da se nauči.

G. Vasić je na svoj, prepoznatljiv način opisao ono što se manje-više zna ili se bar naslućuje. Ja tu nemam nikakvu dilemu (nemam dokaze, al’ imam mozak da razmišljam). U Srbiji se na vlast dolazilo i/ili vladalo uz pomoć i tesnu saradnju sa tajnim bezbednosnim i policijskim službama, odnosno njihovim kriminogenim strukturama. Kao što kaže g. Vasić, „vlade, režimi i države prolaze, a služba ostaje“. Tako je bivalo kroz istoriju, a tim putem će se, čini mi se, nastaviti i u budućnosti. Nema potrebe da pominjem zašto i na koje ilegalne načine se finansirala država Srbija 90-ih, i koji su mehanizmi vlasti i službe učestvovali u tom „poslu“.

A i u ovim tranzicionim vremenima teško je odoleti (onima koji pretenduju da vladaju) „zovu prirode“, i nemati pod kontrolom ili bar tesno „sarađivati“ sa jednim takvim centrom moći kao što je BIA. Zato je mesto njenog direktora i ostalo „upražnjeno“, za sada. Da se ne talasa i ne pravi frka oko toga. Neka se stiša galama (a koliko je samo bilo polemike u pregovorima oko sastava vlade baš u vezi BIA-e), pa ćemo se u „tišini“ kabineta oko svega lepo dogovoriti, kome šta i koliko pripada. Javnost –isključena.