Još elementarnije, Trivićka

Zanimljivo je da Branka Trivić spočitava Ivanu Milenkoviću nepoznavanje sistema parlamentarne demokratije, a sama ne razume „šta je pisac hteo da kaže“. Dakle, Ivan Milenković reaguje na to što su silni, a među njima i Vesna Pešić, Tadića optuživali za kršenje Ustava zbog toga što se nije odrekao funkcije predsednika Demokratske stranke, jer Ustav Srbije kaže da se ne mogu vršiti dve javne funkcije u isto vreme. Da li je ministarski položaj javna funkcija? Da li treba dalje da pojašnjavam? Da li je sada jasno šta je suština Milenkovićevog teksta, kad se sve teorijsko-filozofske konstrukcije ostave po strani? A još zanimljivije mi je to da je Branka Trivić potpuno prenebregnula to sto je Vesna Pešić čitavu svoju reakciju na tekst Ivana Milenkovića bazirala na POGREŠNOM citiranju jedne njegove rečenice (dakle, nije se potrudila ni da pročita tekst kako treba, ali je osetila potrebu da reaguje na njega, što je sramno za nekoga kao što je (bila) Vesna Pešić). Prenebregnula je i to koliko je besmisleno to što Vesna Pešić insistira da dobri Toma ne krši Ustav za razliku od diktatora Tadića, iako je svakome ko zna da čita ne pomerajući usne jasno da čin kakav je Nikolićev ne znači apsolutno ništa, jer se njegov uticaj u njegovoj stranci tim činom neće nimalo umanjiti. Ako neko želi da pomene simboliku u ovom kontekstu, mogu samo da mu kažem da je Srbija još mnogo daleko od simbolike. Dakle, sve to prenebregava Branka Trivić i optužuje Ivana Milenkovića za elementarno neznanje. Sve što ja imam da kažem Branki Trivić jeste da je meni mnogo elementarnije to što za ministra kulture imam poslastičara, a za njegovog pomoćnika za medije (or whatever) čoveka koji pravi spiskove nepodobnih i na taj se način preporučuje novoj vlasti. Uspešno. Sapienti sat.