Javne praznoverice

Zanimljivo je kolike muške glave pogodi kao grom tekst „Mogu i žene“. Što to svrbi ovdašnje junoše?

Opet stare priče o našoj (čitaj: srpskoj) izuzetnosti. Samo čekam da mi zlatni escajg pomenu. Nego, danas mu to dođe nekako nezgodno. Onaj nepomenik se sa zlatnom kašikom uputi u Hag, pa bolje ostaviti beštek na miru. Za žene je ta srpska srednjovekovna sreća, koja nas valjda uzdiže nad bednim ostatkom Evrope, bila robija, a nostalgičari bi da je vaskrsnu. Odzvonilo joj bez obzira na tipike, paragrafe, runi se, a i vremešna je, urušiće se.

Kad pogledam argumente junoša, preovlađuju praznoverice. Drznike stiže kletva. Smešno je, a i žalosno. Da ne poverujem, Dušana Silnog stigla kletva, pa mu sin Uroš Nejaki lozu prekinuo i to sve zato što je Jelenu od kuge sklonio u Hilandar. Pa, čitate li vi, gospodine Vladimire Marjanoviću, ono što pišete. Zar ne osećate nelagodu da javno objavljujete vaše praznoverice. Došlo mi vas žao. Moraće i Srpska pravoslavna crkva da vas se odrekne. Ono, nije se za slične praznoverice odrekla Nikolaja Velimirovića, pa možda i vama pređe preko svetogrđa.

Još bih mogla da razumem Ivana Jankovića. Hoće čovek da precizira. Ali, i napisala sam da je Rezolucija Evropskog parlamenta preporučujuća, a ne obavezujuća. Čemu onda upozorenje? To što sam napisala da će proći još poneki dan dok žene budu mogle da se slobodno kreću po čitavoj teritoriji Evrope nije plod moje zablude ni ishitrenosti. Čitav svoj život nosim se sa patrijarhalnim budalaštinama i sasvim dobro znam koliko su otporne, sa kakvim teškoćama ih žene savlađuju. Ali, imam i ja pravo na svoju malu radost i žudnju. U poređenju sa milenijumom zabrane ono što žene treba da savladaju do Evrope slobodne za ženske stope proći će tek kosmički tren. Ipak se primaklo. Samo, šta je Ivana Jankovića, zagovornika ljudskih prava, navelo da prebira po paragrafima ne bi li pro’ladio žensku radost? Sigurno je da to nije briga „da se neka čitateljka nedeljnika ‘Vreme’ tamo ne zaputi uzalud“, kako veli. Svaki muškarac koji ima problem sa ženskom ravnopravnošću i potrebu da, ako ništa drugo ono bar ukazuje ženama na nepremostive prepreke u ostvarivanju njihove rodne ravnopravnosti, treba da se zamisli nad vlastitom potrebom.