Izvinjenje kao dobar gest

Gest, odnosno izvinjenje gospodina Aligrudića je za svaku pohvalu i govori da u ovoj Srbiji, kakva je da je, nisu svi isti. Izvinjenje je uzvišen čin i više govori o onome ko ga je dao, nego o onome kome je upućeno. Zašto se gro članstva iz redova takozvanog demokratskog bloka (skraćeno DB) protivi izvinjenju? Zar grube i primitivne opaske, koje je ministar Dinkić upotrebio nisu to samo zbog toga što ih je izrekao On ili zato što su upućene Njima? Gde je onda razlika? Između Njih i Nas ako već, na podelama, toliko insistiramo. Zbog čega se gospodin Dinkić, ovaj put, poslužio „argumentima“, kako on kaže, Radikalne stranke. Znači da i on sam priznaje snagu tih „argumenata“ ako nije mogao da pronađe neki lepši i civilizovaniji način da odgovori izazovima? Znači da se radi samo o drugom „pakovanju“, kako bi rekao naš narod. Zbog čega se u raspravi sa neistomišljenicima koriste, opet, „argumenti“ tih neistomišljenika, pa se nabraja kada su i kako oni nekoga uvredili?