Između Velje i Čede

Zanimljivo viđenje stvarnosti. Ako bih pokušao da prepričam, to bi bilo ovako: dogodio se incident u kome su umalo poginuli Dejan Anastasijević i njegova porodica; na sreću to se nije dogodilo i policija traži ubicu; kada ga nađe osudiće ga i slučaj će biti završen; s druge strane, pojavljuju se mnogi, NVO-ovci i LDP-ovci, koji žele da inkasiraju političke i novčane poene na ovom slučaju koji sa njima nema veze, a nema veze ni sa opštom klimom u Srbiji koja je ista kao pod Slobom, samo za one koji su slepi i pokvareni. Autor hoće da kaže da nam je kao „nacionalnom korpusu“ najvažnije da se Koštunica i Tadić dogovore i vladaju narednih godina jer samo ta opcija može da stabilizuje Srbiju.

Jedina stvar koju autor ne govori jeste šta znači stabilizacija Srbije. Kao pametan čovek, Žarković teško da može da veruje i da nas ubedi u to da je stabilizacija ovaj galop unazad koji se sprovodi poslednje tri godine. Činjenica da je prosečna plata skočila, da je dosta građana ušlo u kredite, ne govori da se ovde bolje živi. Ta činjenica pokazuje želju ljudi da žive bolje. Vlada im to ne omogućava. Ona stvara ambijent u kome ljudski život opet ne znači ništa. Džaba to što su Bulatović i Jočić zvali Dejana: i Milošević je naredio da se pretučeni Vuk i Dana prebace iz pritvora u bolnicu. Tada niste rekli da je predsednik Milošević šarmantan čovek, tada ste stabilizaciju Srbije videli na drugi način.

Danas više nemate snage da kažete, kao učesnici u javnom govoru, da su Srbiji potrebne suštinske promene i da je potrebno da one budu munjevite da bi većina građana osetila na pravi način njihovu važnost.

Politika koja kaže „bolje i Velja i radikali nego Čeda“ nije ono što može da stabilizuje Srbiju.