Reagovanje
Seksizam i cena knjige
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Evo „nove“ ideje: saobraćaj u Pariskoj/Tadeuša Košćuška valja spustiti pod zemlju, pešacima i turistima što pristaju na Pristaništu, a retko maknu dalje od Trga Republike omogućiti nesmetan prolaz od Knez Mihailove do Kalemegdana.
Godine 1989. tadašnji gradonačelnik Aleksandar Bakočević svečano je otvorio prvi deo preuređene Knez Mihailove ulice, obnarodovan je i projekat za dalje: prokopavanje tunela od Pariske do Tadeuša Košćuška kako bi se ostvarila pešačka veza do Kalemegdana. Bilo je to još vreme velikog entuzijazma i poleta. Nije bilo malo arhitekata što su predlagali mnogo veći tunel: od Karađorđeve do Dušanove kako bi se kompletan saobraćaj u tom delu grada spustio pod zemlju, a Beograd, makar na ušću Save u Dunav, spustio na reke.
Dalje se događalo ono čega se svi sećamo, a radije ne bismo.
Devedesetih godina, preciznije – 1994, za vakta Nebojše Čovića, ova ideja je podgrejana. Nije ni čudo: arhitekte su crtale, novine objavljivale vizije, dok nekom nije palo na pamet da sve to nazove: Beograd između mašte i nemaštine. Nemaštine još nije bilo, a to što su pare odlazile na neku drugu stranu – takođe je neka druga priča. Iz tog vremena je i projekt luksuznog hotela u Rajićevoj ulici (zbog toga je okretnica trolejbusa premeštena na Studentski trg), ograđeno gradilište, iskopana rupa za temelje i – ništa. Ne baš sasvim: za Samit nesvrstanih 1989. napravljen je hotel Slavija de lux, ali rupa u Rajićevoj do dana današnjeg stoji, eto i dalje trolejbusa na Studentskom trgu, eto pešaka što se šunjaju između parkiranih automobila i udubljenja na kolovozu od kojih svaka malo jača kiša napravi bazen.
Evo nas u izbornoj 2012. godini. Kandidat za gradonačelnika, sada već opet gradonačelnik Dragan Đilas, predložio je nekoliko stvari: rešenje saobraćaja na Slaviji, srednji prsten u Beogradu… Na krilima mosta preko Ade (najvažniji deo pomenutog prstena) predložio je i ono odavno predloženo: uklanjanje železničkih šina (ili makar spuštanje pod zemlju) što najstariji deo grada odvajaju od reka, prsten što će pešake od Kalemegdana voditi do Save… I, naravno, tunel od Pariske do Tadeuša Košćuška.
Lajkovac – Festival ženskih tajni poznatih autorki, "Vreme" br. 1430
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
