Ispadoh Kardeljevo unuče

Magistru u penziji g. Radošu Nikoliću očigledno nije jasno moje čuđenje što direktor škole za decu oštećenog sluha „uzima pečate od nezakonski organizovanih štrajkača“. Meni nije bio neobičan čin već način. Direktor je, naime, fioku obio, uzeo pečate i stavio ih u svoju tašnu. Sudeći po onome što mi je direktor, gđa Gordana Nikolić, objasnila (a ja, nažalost, nisam objavio) brava je bila labava pa posao nije bio naročito težak.

Drugo, magistar u penziji g. Nikolić je u pravu kad kaže da je opština dala nalog da se obustave nelegalni građevinski radovi na školskoj zgradi. Ljudi iz škole su zaista bez dozvole rešili da izvedu građevinski poduhvat neslućenih razmera – hteli su da sruše deo zida ispod prozora i da od prozora naprave vrata. Zahvaljujući budnom oku opštine Savski venac, koja je na svojoj teritoriji, a naročito na Dedinju, poznata po efikasnosti, strogosti, čak i rigidnosti kad je u pitanju divlja gradnja, u tome nisu uspeli.

Treće, zahvaljujem magistru u penziji g. Nikoliću što me je obavestio da je samoupravljanje ukinuto. S obzirom na njegovo životno radno iskustvo, sigurno je da tu problematiku poznaje mnogo bolje nego ja. Podsetio bih ga, ipak, na sastanak u opštini Savski venac održan 12. februara ove godine. Prisutni su bili predsednik opštine g. Belić, potpredsednik g. Antić, opštinski pravnik gđa Biljana Petrović i , naravno, magistar u penziji g. Nikolić. Oni su okupljenim direktorima osnovnih škola s opštine Savski venac jasno i glasno rekli da je poželjno pribaviti mišljenje kolektiva kad je reč o izboru direktora i da će obići škole kako bi se lično upoznali sa situacijom. Školu „Stefan Dečanski“ do danas niko nije obišao a zbog pribavljenog stava kolektiva škole ja sad ispadoh Kardeljevo unuče!

Četvrto, i meni a ni, ubeđen sam, listu „Vreme“ ne smetaju članovi Demokratske stranke. Samo mi je čudno zašto su trojica DS-ovaca (predsednik opštine Belić posredno, a možda i nenamerno, ali pomoćnik ministra prosvete Želimir Popov i magistar u penziji g. Nikolić direktno iz sve snage) zapela da za direktora jedne škole izaberu osobu koju podržava šestoro od 81 zaposlenog! Razumem ja, ima žena svoju nevladinu organizaciju, stranci su sve škrtiji pa joj trebaju reference, a nisam siguran mora li to da se obavlja baš preko leđa hendikepirane dece. A podatak da je od 21 direktora škola na Savskom vencu samo jedan iz DS-a nimalo me ne čudi, pošto vidim da su interesovanja pomenute organizacije kudikamo koncentrisanija na banke, fondove i finansijski sektor uopšte, ali i na medije i policiju. Inače, u svako doba sam spreman da razgovaram s magistrom u penziji g. Nikolićem na temu školstva ako mi prethodno objasni da li je angažovanje interventnih jedinica policije pravi način da se guši štrajk profesora škole za nagluvu decu.

Na kraju, priznajem da sam učinio neoprostivu grešku. Gospodina Radoša Nikolića nazvao sam inženjerom u penziji, a on je tokom svoga radnog veka stekao titulu magistra. Verujem da je čitajući moj tekst bio isto onoliko očajan kao i spahija Vivertov iz Čehovljeve pripovetke „Ukinuli“ kada je saznao da mu je ukinut čin zastavnika u penziji. Očaj je možda bio još i veći jer je nesrećnom Vivertovu čin ukinuo baćuška car, a g. Nikoliću jedan mali i lenji novinar. Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam.

S poštovanjem,