Iskreni optimizam

Ljudi sa ovih prostora su skloni da se neverovatno brzo oduševe nečim (ili nekim), ali i da se još brže ohlade kada „kola krenu nizbrdo“, zaboravljajući pri tom, gotovo u deliću sekunde, malopre pomenuto sopstveno ushićenje. Ne bih voleo da takva nepravda zadesi i gospodina Antića ukoliko u nekom trenutku reprezentacija s njim na čelu ne bude uspela da ostvari izvesnu, a od strane tzv. fudbalske i sportske javnosti nametnutu joj ambiciju.

No, da zaboravim na trenutak svoj mnogo čime izazvani pesimizam i da se pozabavim pozitivnim stranama aktuelnog fenomena zvanog „preporod reprezentacije Srbije pod Radomirom Antićem“. Šta je zapravo ono ključno što ovog iskusnog i trofejnog stručnjaka razlikuje od velike većine prethodnika na kormilu nacionalnog tima? Bez sumnje – radikalno drugačiji pristup rešavanju problema i iskrenost u iskazivanju optimizma, oličena u dečačkom osmehu koji ne skida sa lica dok obrazlaže svoju filozofiju.

Dakle, nije Antić izmislio „toplu vodu“ ili pronašao kakvu do sad neotkrivenu taktiku na koju protivnici jednostavno nemaju odgovor. Daleko od toga. Čovek je jednostavno u našu sumornu i učmalu fudbalsku svakodnevicu, u kojoj svi znaju o problemima sve izuzev njihovog rešenja, uneo pozitivan pristup i preneo ga, kako na igrače tako i na sve ostale koji zajedno s njim(a) rade na projektu novog lica reprezentacije. Sem toga, naučio je igrače da sve što urade na terenu u datoj situaciji, bio to dribling, pas, šut, klizeći start, utrčavanje u prostor itd., mora da ima jasnu svrhu i utemeljenje u osnovnom taktičkom planu sa kojim smo pristupili utakmici.

Konačno, takav pristup je i omogućio da sada dobijamo čak i one mečeve u kojima se nismo baš proslavili prikazanom igrom jer jednostavno znamo u potpunosti šta želimo i upravljamo se prema tim jasno i precizno zacrtanim ciljevima. Kao što je sam selektor lepo primetio u ovom intervjuu: pravilna dijagnoza problema je praktično polovina njegovog rešenja.