Gromka tišina

Žao mi je što je gospodin Bubnjević pogrešno razumeo metafore koje sam upotrebio u svom tekstu. O dubokim kompleksima i nepoznavanju življenja nisam govorio misleći na njega lično, jer ga ne poznajem i ne bavim se ličnim sudbinama, već u kontekstu široko rasprostranjenog defetističkog klišea koji vlada u našem javnom diskursu. Mislim da je ove reči bilo jako teško razumeti drugačije i ne znam kako je njemu to uspelo.

Razume se da ne sporim pravo novinarima da postave bilo koje pitanje i kritikuju bilo koji projekat, pogotovo one koji nose nacionalni predznak. Samo, uvek je malo nezgodno za novinare kada se ton i kontekst njihovih napisa poklope sa krajnje kontroverznim potezima vlasti. Upravo to se dogodilo sa tekstom g. Bubnjevića „Kasno otkrivanje tumora“ („Vreme“ br. 870, 6. septembar 2007), koji je, sa namerom ili bez nje, bio uvertira za sada već konačnu odluku Vlade od 1. novembra o obustavljanju finansiranja izgradnje Akceleratorske instalacije „Tesla“ (AIT) u Institutu „Vinča“. Ta odluka je doneta na osnovu predloga Komisije za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT, obrazovane na inicijativu Ministarstva nauke, sastavljene od činovnika različitih ministarstava, nakon jedva dvonedeljnog rada (pred sam istek roka od 60 dana koji joj je dat), sa jednim jedinim obilaskom objekata i instalacije i praktično bez ozbiljnog stručnog razgovora sa realizatorima projekta. Takođe, ova odluka je u suprotnosti sa mišljenjem stručnog tela Ministarstva nauke koje u dužem periodu prati realizaciju projekta, sa mišljenjem međunarodne stručne javnosti iz te oblasti i sa preuzetim međunarodnim obavezama. Ona predstavlja stručno neutemeljenu, ishitrenu političku destrukciju našeg najvećeg naučnog projekta.

U vezi sa preporukom g. Bubnjevića da mišljenju Ministarstva nauke suprotstavim listu uglednijih imena koja daju podršku projektu „Tesla“, neobično je da kao novinar koji se bavi ovom temom ne zna da takvi dokumenti već postoje u arhivama ministarstava i Vlade Srbije, potpisani punim imenima i prezimenima domaćih i stranih stručnjaka. Kad smo već kod toga, ne nalaže li novinarska profesija i obrnuto: da javnost konačno sazna koja su to referentna imena na drugoj strani, na osnovu čijih to mišljenja je vladina komisija donela odluku o zatvaranju „Tesle“? Ko su ti ljudi, jesu li potpisali neki dokument, ili je Komisija donela odluku o zatvaranju najvećeg projekta u srpskoj nauci „odokativnom metodom“?

Ima, gospodine Bubnjeviću, među srpskim fizičarima dosta onih koji dele viziju o sopstvenoj naučnoj i obrazovnoj infrastrukturi idejnog tvorca AIT-ja, počivšeg akademika Stevana Koičkog. O akceleratoru „Tesla“ se čula iskrena i hrabra reč njegovih kolega na komemoraciji u SANU-u, i to baš pred onima koji potpisaše smrtnu presudu njegovom životnom projektu. Nažalost, uvek je veća galama na strani histeričnih protivnika „Tesle“, predvođenih koloraturnim naučnikom čijim idejama su se svojevremeno bavili sudski veštaci u krivičnom postupku, inače poznatom i po političkim zloupotrebama stručnih tribina za ispoljavanje obožavanja najpoznatijih haških optuženika. Od tih galamdžija, njihovih opsesija i manija gonjenja se ne čuje racionalna reč.

Ja ne branim projekat „Tesla“. O projektu „Tesla“ postoje stručna mišljenja vodećih svetskih eksperata u oblasti akceleratorske fizike. Ja pokušavam da odbranim, valjda još po nekoj inerciji, stečena državna dobra i državni interes od površnosti, samovolje i neodgovornih poteza ljudi koji danas, nekim slučajnim rasporedom zvezda, vode Ministarstvo nauke. Da je gašenje projekta „Tesla“ nastupilo kao rezultat ozbiljne stručne, argumentima potkrepljene analize i odgovarajuće alternative za ljude i materijalne resurse uložene u projekat, koju bi jedna odgovorna vlast pripremila pre odluke o zatvaranju najveće investicije u nauci, i ja bih ćutao kao što danas, prestravljena, ćuti naučna javnost Srbije.