Gde počinje silovanje

Zbog seksualnog uznemiravanja, navodnog ili stvarnog, ekspresno je politički ekskomuniciran aktuelni potpredsednik Vlade Srbije. U javnosti, sklonoj krajnostima i senzacijama, zahuktava se polemika o tom fenomenu. Zrno trezvenosti u prosuđivanje te pojave moglo bi uneti razmišljanje jednog od najuticajnijih mislilaca današnjice Žana Bodrijara. U knjizi „Savršen zločin“ („Beogradski krug“, 1998) na str. 133–136, on, pored ostalog, piše: „Žensko danas više ne želi da otelovljuje tu zavodljivu drugost; ostaje pitanje da li je ono u stanju da je proizvede? Da li je dovoljno histerično da bi izumelo drugog?

Nažalost, izgleda da se približavamo obrnutoj krajnosti, to jest gnevnoj formi razlike, tj. konačnom rešenju: seksualnom uznemiravanju. To je poslednji stupanj razvoja ženske histerije, kao što je pornografija poslednji i karikaturalni stupanj razvoja muške histerije.

To su, zapravo dve strane iste histerične nerazlučnosti.

Seksualno uznemiravanje: fobična karikatura svakog seksualnog prilaženja, bezuslovno odbijanje da se zavodi i bude zaveden. Da li je ta prinuda samo izgovor ravnodušnosti ili, pak, poput svih alergijskih simptoma, prikriva preosetljivost na drugog? U svakom slučaju, svaka želja za zavođenjem, svaki izraz želje podvodi se pod optužbu za silovanje. U svakoj fazi veze, čak i bračne, mogle bi se izneti optužbe za silovanje u slučaju da ne postoji izričit pristanak. Italijanski zakon kao glavni razlog optužbe predviđa navođenje, dakle ne nasilje nad tuđom željom, pa čak ni zavođenje, već samu činjenicu da se nekim pokretima ili znacima utiče na nečiji pristanak. U istom smislu bi trebalo staviti na crnu listu i spermatozoid, jer je njegovo nastojanje da prodre u jajnu ćeliju prototip seksualnog uznemiravanja (doduše, moguće je da ga jajna ćelija na to navodi).

Gde počinje silovanje, gde počinje seksualno uznemiravanje? Kad se jednom povuče linija razgraničenja, linija neprekoračive razlike među polovima, nasilje je jedina mogućnost približavanja. U Belokijevom filmu Presuda reč je o tome da se utvrdi da li je on nju zaista silovao, s obzirom na to da je doživela orgazam. Optužba tvrdi da jeste, odbrana se poziva na žrtvin konačni pristanak. Ali niko ne postavlja pitanje nije li orgazam možda otežavajuća okolnost. Može se, naime, smatrati da je prisiljavanje drugog na zadovoljstvo, prisiljavanje drugog na ekstazu zapravo najgore silovanje, mnogo teže od prisiljavanja drugog na pružanje zadovoljstva. U svakom slučaju, ovo ilustruje besmislenost čitave te problematike. Seksualno uznemiravanje obeležava stupanje na scenu žrtvene i nemoćne seksualnosti, koju paranoična težnja za identitetom i razlikom onemogućuje da se konstituiše kao objekt ili subjekt želje. Nije više reč o čednosti kojoj preti silovanje, već o seksu, ili tačnije seksualnoj gluposti koja sama sebi presuđuje. Ovo u isti mah ilustruje i ćorsokak razlike. Problem razlike je nerešiv zato što pojmovi o kojima je reč nisu različiti, već neuporedivi. Pojmovi koje obično suprotstavljamo naprosto su inkompatibilni, što pojam razlike čini besmislenim. Tako isto su Žensko i Muško dva neuporediva pojma, i to što polna razlika zapravo ne postoji treba pripisati činjenici da se dva pola ne mogu suprotstaviti.“

Kako se jedna autentična i istančana kultura i civilizacija kao što je francuska ophodila prema izvesnim događajima vezanim za pokojnog predsednika Miterana svakom iole obaveštenom čitaocu je poznato.

Sapienti sat.