Gde je sada FONAS?

Poštovani,

Postalo je naporno plašiti se sadržaja (a i naslovnih strana) budućih brojeva omiljenog nedeljnika. Vrlo je indikativno što baš moje omiljene nedeljne novine iz broja u broj lamentiraju nad sudbinom porodice koja je, na svu sreću, otišla zauvek u istoriju, i to njen crni deo!!!

Bilo je teško čitati setne rečenice u kojima se nižu odurne floskule pune najniže patetike u kojoj Marija Milošević oplakuje svog nevinog (!!!) oca (da li se pitala koliko je dece ostalo bez očeva baš zbog njenog tate?). Prosto je zapanjujuće da „Vreme“ objavi u nekoliko rečenica tvrdnju pomenute persone da je pod uticajem lekova u kombinaciji sa žestokim pićima (gde je sada FONAS?) pucala i šenlučila u vili (zamislite, bez vode i struje!), a da zbog toga nije kriva jerbo se toga uopšte ne seća!? Možda se ne sećaju svojih zločina ljudi sa raznih optužnica, pa hajde da ih se okanemo, neka se svi igraju sa svojim unucima!

Vrhunac neukusa i bezobrazluka koji sam pročitao jeste opisivanje teške materijalne situacije u kojoj su se nalazili njeni roditelji. Zašto nije pomogla svog tatu s obzirom na to da je bila direktor uspešne medijske kuće iznikle iz pepela. (Nekog od zgarišta nastalih usled mirotvoračke politike njenih vrlih roditelja!)?

Bez namere da se o ovoj temi dalje oglašavam, uz molbu omiljenom nedeljniku da se okane jevtinog i petparačkog novinarstva radi postizanja većeg tiraža, uz obećanje da ću i dalje ostati veran čitalac, bez obzira na sva poskupljenja.