Forma i suština

Pre svega, gospodine Žarkoviću, nepotrebno je da nas, čitaoce „Vremena“, smatrate za čitaoce tabloida, ali dobro, da krenemo redom. To što nije pokrenut nijedan sudski postupak po tužbi Saveta ne znači da nije bilo dokaza i da u tužilaštvu nisu korumpirani.

Kažete da se gospođa Barać udvara prostom svetu mada ne vidim zašto bi. Koliko znam, nema političkih ambicija, biće da ona priča stvari zbog kojih u ovakvoj zemlji Srbiji može i glava sa ramena da ode, biće da se tom običnom svetu u najmanju ruku povraća na pomen imena tzv. tajkuna.

Neukusno je kad kažete da se vlade smenjuju samo Savet opstaje kad vam je jasno da on postoji čisto forme radi, da Tužilaštvo drži do Saveta, ono bi se pozabavilo njegovim optužbama. Tačno je jedino da prodaja Delta Maksija belgijskom Delezu zaslužuje veliki publicitet i naslovnu stranu „Vremena“ kao što zavređuje da se malo piše i o poslovanju dotičnog gospodina i njegovom odnosu prema malim dobavljačima, koliko ljudi je on „zavio u crno“ jer nije plaćao na vreme ili uopšte nije plaćao isporuke.

A da tužite Savet, to možete uvek i ja vam savetujem da, pošto vam kasni plata dva meseca, to i uradite. U ovako reformisanom pravosuđu imate velike šanse, pošto su tamo rešili sve probleme, obračunali se sa narko-klanovima, korupcijom, Kolubarom i kojekakvim mafijama, ostali su im još samo Cane Subotić i Petar Luković pa i kad sa njima završe posao, bićemo zemlja „Bog da nas vidi“. A 20 miliona dinara (200.000evra) i nisu velike pare kad se vidi sa koliko država sponzoriše milionere Đokoviće, koliko neki ministri plaćaju izradu veb-sajtova verovatno sopstvenim firmama ili koliko smo platili za siledžiju Miladina Kovačevića.