Dinamizam i poštenje

SFR Jugoslavija najpre je bila FNR Jugoslavija, normalna federacija kojom je KONAČNO rešeno nacionalno i socijalno pitanje… Vremenom, kako su se Tito i Kardelj učvršćivali na vlasti tako su „nervure u mermeru“ postajale deblje i dublje, a ono „konačno“ je postalo relativno. Jedan Ustav jedva da je zaživeo, novi je već bio na pomolu. To je bio znak „dinamizma“ društva, kako je Kardelj jednom odgovorio začuđenim stranim novinarima. A poslednji Ustav je, takođe po mišljenju nezavisnih stranih posmatrača (ko je nas šta pitao), samo odredio komade na koje će se zemlja raspasti. „Neće se ona raspasti, pre će Sava uzvodno da poteče“, Tito im je odgovarao (od reči do reči). Negde u to vreme Vili Brant je svoju „Istočnu politiku“ branio rečima: „Istočni blok ne treba konfrontirati. To će se raspasti samo od sebe.“

Toliko o poštenju, a i Dizdarevićevom.