Da bog da crko rokenrol…

Sa stanovišta petooktobarskih folklornih svečanosti retke prve ptice R&R mogu se s punim pravom smatrati i zvati prvoborcima. Imali su svoga Boga i on se zvao Mik Džeger, odnosno Mika Jeger u šatrovačkoj varijanti. U međuvremenu je Mika Jeger (koji sam sebi i svojoj grupi nije predviđao umetnički život duži od tri-četiri godine) postade institucija koja samom svojom pojavom garantuje renome lokala. Gde ti ružni, energijom i vatima akumulirani čovečuljci nastupe, to je znak da je tu stigla civilizacija, demokratija, razum, tolerancija… Stižemo do Kvake 22. Sada, posle ubistva premijera, obavešteni smo da od koncerta, za sada, nema ništa… Nema ništa. Vaš novinar kaže: „Ne moraju se Stonsi voleti da bi se osetila praznina zbog saznanja da će prizor razigranih šezdesetogodišnjaka i dalje biti privilegija uređenih zemalja, jednog drugačijeg civilizacijskog konteksta, tamo gde oni koji vrše vlast ne umiru na pragovima državnih institucija.“ U solidnom članku našlo se mesta za jednu tečno olaku konstataciju na ivici patetike. Iz tako uređenih zemalja svašta nam je stiglo, a svakako nismo jedini koji su se na ovakav način rešili premijera ili kakve slične veličine, čak brutalnije i zverskije, ako se tako šta može porediti (Ulof Palme, Aldo Moro, Aljende, Kenedijevi iz Masačusetsa, itd., itd.). Usput se može zapaziti i lingvistička greška – „Oni koji vrše vlast“ jeste jedna od najružnijih sintagmi novokomponovanog političkog govora skovana u grubom raskoraku s duhom i principima našeg jezika. Bez obzira na ovu primedbu, za koju se nadam da je uvaženi kolega neće tek tako odbaciti, sa zadovoljstvom tvrdim da je ovo jedan od najboljih tekstova na temu nečega što se ranije zvalo „subkultura“, a sada se nalazi na spratu više – u rubrici „Kultura“. Posebno izdvajam sjajan pasus koji započinje rečenicom “ Verovatno postoji dosta svežih bendova… pa većina čitalaca dođe do one drevne scene…

Vratimo se „Rolingsima“, kako smo ih zvali iz milošte. Zašto nema ništa od koncerta? Plaše se za sopstvenu bezbednost pa nisu sigurni među nama kao da smo mi jedini koji ubijamo svoje premijere? Nije valjda da je samo jedan čovek ovde predstavljao civilizaciju i demokratiju? Prilično titoističko razmišljanje za tipične kapitaliste, a ja bih da zadržim pravo na svoju zabludu (kad već pišem o tome) i da verujem da nam pravi razlog nisu rekli. E, fosili, prebrzo ste, i bez potrebe, vi uzeli u svoje ruke pravo da sudite ko je civilizovan, a ko ne, u čijoj kući će vam prijati, a u čijoj ne. Uzmite vi lepo u ruke svoje gitare i prisetite se zbog čega ste ono beše celu priču i započeli. U početku beše bunt, ako se ne varam, a pomalo se i sećam. Ako je ovo bunt, onda sam ja Deda Mraz, s tim što ja mogu bar jednom godišnje i da budem Deda Mraz, a disciplinovanje naroda bilo kojim sredstvom, pa i R&R-om nije bunt već tiranija jačih, bogatijih, bahatijih i nekulturnijih. Naravno da se ne mirim sa atmosferom u kojoj godinama živim, ali u takvom životu uspeo sam da postavim svoje, nekada čvrste – nekada labave, granice. Pri tom nikada nisam zaboravio da granica ima dve strane, kao i sve na ovome svetu.