Ćosić, Istvud i Pančić

Teofil P. je iz nekog, meni sasvim nepoznatog razloga tražio Dobricu Ćosića na projekciji Gran Torina – štaviše, nadao se da će ga tamo videti. A zašto, jer je Teofil P. ovoga puta rešio da Dobrica Ćosić, iako nesumnjivo negativan lik, ipak na onom ljudskom nivou nije rasista. I tako je Dobrica Ćosić propustio priliku za svoje iskupljenje, kao što je to uradio Klint Istvud, u ulozi dobrog starog mizantropa, ksenofoba i rasiste – Volta Kovalskog, kad je stvarno upoznao tu „Drugost“ koje se tako bojao. Ne treba zaboraviti da je katarza Kovalskog izvedena bez političke korektnosti, samo na osnovu izvlačenja (gorčinom i gnevom) dugo potiskivane Ljudskosti.

E sad, stvarno imam muku kako da to kažem, a da ne uvredim Teofila P. i da, kao pripadnica napornog i sektaškog dela „druge Srbije“ (priznajem, prepoznala sam se, grešna mi duša), kažem: „Teofile P., niste ni Grešnik ni Otpadnik „druge Srbije“ – samo Vam ponekad logično zaključivanje nije najjača strana.“

Da krenemo od osnovnih teza, sa kojima se slažemo:

1. Dobrica Ćosić nije ni šovinista ni rasista, odnosno „svesno ne uzgaja šovinističku mržnju prema bilo kojem etničkom kolektivitetu, pa tako ni prema Albancima“.

2. Volt Kovalski jeste rasista.

Znači, nema osnovnog uslova za analogiju koju Teofil P. – ponesen svojom tezom – pogrešno primenjuje. Ukratko, ukoliko Dobrica Ćosić nije rasista, nema ni uslova za katarzu (sa ili bez političke korektnosti), kao ni izvlačenja „zatomljene Ljudskosti“, kao kod Volta Kovalskog. Sasvim suprotno, Volt Kovalski prestaje da bude rasista kad upozna tu tako strašnu „Drugost“ i kad odbaci stereotipe o njoj, a Dobrica Ćosić ne samo što poznaje tu „Drugost“, nego je svesno učestvovao u formiranju tog stereotipa, koji je, da se opet složim sa Teofilom P., postao „loše prikrivano opšte mesto, nešto što se intimno drži u osnovi sasvim normalnim, ali što se retko ovako brutalno otvoreno (to jest – gnevno) formuliše, jer je skoro svima jasno da se to nekako ‘ne bi smelo’, mada mnogima još nije baš najjasnije zašto“.

Volt Kovalski se primio na opšta mesta i postao pošteni stari rasista koji se na ljudskom nivou, na kraju, iskupio. Dobrica Ćosić je dugogodišnji hladni i bezljudni uzurpator, pa čak i kreator tih opštih mesta, pa je u njegovom slučaju prilično nerazumno očekivati iskupljenje, a o ljudskosti da ne govorim. Volt Kovalski je žrtva Dobrice Ćosića. Ukratko: Dobrica Ćosić hladno, s umišljajem, širi rasističke ideje zarad ostvarenja svojih grandioznih ideja i ambicija, pa je zato činjenica da on sam nije rasista, samo otežavajuća okolnost. Uostalom, ni Milošević to nije bio.