Bodovi ili glava

U pomenutom broju „Vremena“ prilog Košarka je osvrt na pređeni put u nepunoj godini postojanja Jadranske lige. Pridružujem se idejama opšte koristi da se, posle bezumnog stradanja one isparcelisane YU, ponovo uspostave mostovi svake obostrano korisne saradnje, gde spada i sportska, ali, to se ne postiže mostovima uz reke. Da se ne ponovi – kad se obale posvađaju mostovi se stropoštaju, i da nam se ne ruga aforizam – umemo mi i glavom da radimo, samo nam treba brvno obezbediti.

Rukovodeće garniture mogu da se promene i menjaju se, ali su otrovom zahvaćeni i tzv. obični ljudi. Ekonomska saradnja ići će brže i bez ekcesa jer se odvija van stadiona i sportskih hala. Estrada takođe brže topi led jer je bez primesa takmičarskog duha. Međutim, sa sportom ne stoji baš tako.

Elem, Josip Bilić, sportski direktor (košarkaške) Jadranske lige, odgovarajući na pitanje o mogućnosti njenog proširenja, između ostalog kaže: „Ovih dana nazvaću potpredsednika Partizana P. Danilovića da ponovo popričamo o svemu… Imali smo dva susreta i razgovora, ali je onda došla ona nesrećna utakmica u Zagrebu, zaustavila kontakte i svima nama nanela veliku štetu. Nadam se da se sada, kad su se glave malo ohladile ponovo može razgovarati“; itd. itd. Lično verujem da je bio ogorčen tim događajem.

Međutim, ukoliko su mediji objektivno preneli zbivanja susreta Cibona–Partizan i takoreći nikakve kazne izrečene tim povodom, nameće mi se dilema: čije su se glave malo ohladile: ugroženih sportista i funkcionera ili aktera izazivača sa tribina te nesrećne utakmice? Bodovi na sportskim terenima ne osvajaju se s glavom u torbi.