Amaterske odluke

Ovo je interesantan članak, ali je ukidanje Ministarstva za nauku prava prilika da mediji pokrenu pitanja profesionalnog tretmana nauke koji bi bio potpuno nezavisan od politike i amaterskih odluka partija na vlasti.

Na primer, ni SAD nemaju ministarstvo za nauku, već se o nauci brine Nacionalna fondacija (NSF), www.nsf.gov. Slične institucije postoje i u susednim zemljama, kao npr. u Sloveniji (http://www.szf.si/), Hrvatskoj (http://www2.nzz.hr/index.php?lang=hr) i Grčkoj (http://www.forth.gr/).

Ove tri susedne zemlje su u prvih 50 naučnih sila na svetu (po tzv. h-indexu citiranosti radova u svim naučnim oblastima):

http://www.scimagojr.com/countryrank.php?area=0&category=0&region=all&year=all&order=h&min=0&min_type=it

dok je Srbija na istoj listi na 143. mestu (što potvrđuje observacije iz prethodnog članka „Vremena“ o „statističkoj grešci“ u proglašavanju Srbije za zvezdu u usponu). Slično, u 2010. Grčka je objavila oko 50 radova u najelitnijem časopisu za fiziku i srodne nauke Physical Review Letters (http://prl.aps.org/), Slovenija oko 30, Hrvatska oko 20, a Srbija ispod 10.

Dakle, „Vreme“ bi moglo da pokrene ozbiljnu diskusiju o:

1. Potrebi osnivanja naučne fondacije Srbije (NFS).

2. Kako podići nivo nauke u Srbiji da se bar dostignu Hrvatska i Slovenija?

3. Kako uključiti dijasporu u ceo proces; npr. u američkom NSF-u sedi nekoliko srpskih naučnika koji bi mogli da se vrate u Srbiju kao direktori nove naučne fondacije.

Jedna od prilika da se organizuje i forum na ovu temu je predstojeća konferencija SFKM 2011 (koja se održava jednom u tri godine):

http://www.sfkm.ac.rs/

na kojoj će učestvovati i naučnici iz dijaspore ranga dr Ivana Božovića ili dr Đorđa Srajera, koji se nalaze u vrhu naučne politike u SAD kao direktori velikih sektora u nacionalnim laboratorijama. Razgovor sa učesnicima konferencije koji će doći iz dijaspore na temu kako osnovati gore pomenutu naučnu fondaciju Srbije bi bio mnogo efikasniji od oplakivanja ukidanja Ministarstva.