2084.

Beograd, 13. septembar 2084. godine, oko ponoći, pod bensedinima (na recept)

Dragi sine,

Prošlo je već 40 godina od tvog odlaska u Evropu, 20 godina od prestanka naše nezvanične komunikacije i tačno deset godina od objavljivanja tvog poslednjeg pisma u rubrici „Reagovanja“ (v. „Vreme“ br. 4354, 12.9.2074) u kome nagoveštavaš prestanak i ovog vida komunikacije sa mnom (polemika povodom teksta „Dehelsinkizacija gospođe Biserko“ pokrenuta početkom veka u „Vremenu“). Iako sam se s tom tvojom odlukom tada složio, danas, kada se polemici po svoj prilici nazire kraj, osećam potrebu da ti prenesem šta se dogodilo s ključnim akterima (naime, znam da je „Vreme“ zbog drastičnog pada interesovanja čitalaca ukinulo svoje internet izdanje pre osam godina, pa verovatno nisi upoznat s podacima koji slede).

Krenimo od sudbine samog, nekad nam omiljenog lista. „Vreme“ danas ima 260 strana (u koloru), od čega 256 čini rubrika „Reagovanja“ (ta rubrika se, kao što znaš, ranije zvala „Pošta“). One četiri preostale strane su, pogađaš, dva lista naslovnice. Ulazak Srbije u Afričku uniju (AU) pre dve godine izazvao je galopirajuću inflaciju, tako da „Vreme“ danas košta 21 afro.

Sonja Biserko, Nataša Kandić i Svetlana Slapšak su, nažalost, preminule istog dana (na Veliki petak, 2078). Sve tri su na samrtničkoj postelji primile hrišćanstvo, spalj… kremirane su, a njihov pepeo se nalazi u hramu Svetog Save (ovih dana treba da počnu radovi na postavljanju fasade). Opelo je održao Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Ilarion (sigurno se sećaš prote Žarka Gavrilovića). Bog da im dušu prosti. Iz te grupe hrabrih žena pretekao je samo Petar Luković, danas urednik kulturnog programa TV Pink.

Stojan Cerović je, nakon što je dobio Nobelovu nagradu za književnost (2076. za jedno od pisama Srđi Popoviću), nažalost, takođe preminuo. Bista s njegovim likom nalazi se u aleji velikana tik uz poprsje S. Basare i, što bi njegov novi komšija rekao, golubovi su već počeli da seruckaju po njemu.

Srđa Popović je, nakon kratkog angažmana u „Nacionalu“, postao ministar unutrašnjih poslova Srbije (na tom mestu je zamenio Ljiljanu Smajlović).

Eto, to bi otprilike bilo ono najvažnije. Bez bojazni da ovo pismo možda neće biti objavljeno, srdačno te pozdravljam. Ti dobro znaš da smo uvek bili na istoj strani, na strani istine i pravde. Uz sva metodološka razmimoilaženja, neka tako i ostane. Voli te

Tata