Novi Sad – Evropska prestonica kulture

Po volji komšiluka

U Novom Sadu i okolini uređeno je 35 lokacija zahvaljujući projektu "Nova mesta", u kome su sarađivali građani i struka

Paolo Rosi (1956–2020)

Ćao, lepi, nedostajaćeš

Italijani nisu bili ni fizički ni tehnički dominantni, ali imali su hemiju i Enca Bearcota s petljom da potpuno nespremnog Rosija, krhkog krilnog napadača, uvrsti u reprezentaciju, prebaci u ulogu polušpica, što mu je ovaj zdušno vratio posle četiri sušne utakmice u samoj završnici turnira obezbedivši sebi oreol besmrtnika sa šest golova koji menjaju život i pogled na sve

Džon le Kare (1931–2020) – Lična perspektiva

Špijun kojeg su volela četiri novinara

Ničeg herojskog, epskog ili glamuroznog poput Džejmsa Bonda tu nema. Le Kareovi špijuni su obični ljudi – pijanice, kockari, varalice, kurvari, egocentrici i ekscentrici, paranoici, nasilnici, licemeri, desperadosi, ubice, birokrate ali i sentimentalne ličnosti, naivčine, idealisti, bogotražitelji, genijalci čija se kreativnost i sposobnost troše u jalovom nadmetanju dve supersile

Intervju – Čedomir Cicović

Stvaranje izjednačenih mogućnosti

"Kada smo osnivali preduzeće ‘Naše zeleno polje’, prvi kriterijum je bio kvalitet i tržišna vrednost proizvoda. Činjenica da je svaki taj komad prošao kroz ruke osoba sa invaliditetom treba da bude samo njegova dodatna, a ne osnovna ili čak jedina vrednost"

Politički život na način predsednika Srbije

Farbanje fasadne demokratije i naroda

Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu

Skupštinska hronika

Nasiljem protiv društva

Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"

Kako tretirati inteligenciju

Šta ako si u onih 15 odsto

Kako je, u obilju tema kojima se današnje društvo bavi, došlo do toga da se pitanje diskriminacije ljudi sa nižim IQ-om nametne kao relevantno

Odlazak – Džej Ramadanovski (1964–2020)

Iz sve me snage pamti i zaboravi

Intervju – dr Vladan Jovanović, istoričar

»Administriranje« istorije u političke svrhe

"Posle nesporazuma sa Grčkom oko imena, Severna Makedonija moraće na evropskom putu da se suoči i sa bugarskim viđenjem sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. Makedonski premijer Zoran Zaev je pokušao da odobrovolji Bugare premeštajući ih na antifašističku stranu. Utisak je da je ovo podilaženje motivisano isključivo strahom od bugarskog veta i opstrukcije pristupnih procesa, a čini mi se da su Makedonci već napravili isuviše ustupaka i da zaslužuju konkretniju podršku od EU"

Godinu dana »slučaja Jovanjica«

Političke, policijske i ostale veze

Razotkrivanje i hapšenje Koluvijine grupe, kasnija istraga, prikupljanje dokaza i materijala i, na kraju, podizanje optužnice, pokazali su da je u ovaj projekat, kao i u svaki koji se karakteriše kao organizovani kriminal, bilo uključeno mnogo policajaca i agenata srpske tajne službe

Lični stav

Izgubljena godina

Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19

Rebalans sa četiri milijarde deficita

Rupa za četvrtinu veća

Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast to želi da prizna