Prema rezultatima najnovijih istraživanja izraelskih stručnjaka, četvrta doza vakcine pruža dodatnu zaštitu od kovida. U Srbiji se druga buster doza preporučuje hroničnim bolesnicima. Bela kuća je pozvala na globalni samit o koronavirusu, Putinu poziv za ovaj sastanak nije uručen
U glavnom gradu Ukrajine danas se očekuje dolazak američkog državnog sekretara i ministra odbrane. Razgovaraće se o strategiji podrške zapadnih saveznika ukrajinskim oružanim snagama i načinu na koji bi mogla da se zaustavi ruska invazija na jugoistoku zemlje. Zelenski zahteva isporuke teškog naoružanja
U Narodnoj skupštini biće zastupljeno tridesetak stranaka i pokreta. Kada se tome pridodaju i nestranačke ličnosti, predstavnici raznih grupa građana, sindikata i udruženja koji su nastupili na listama pojedinih stranaka i pokreta, šarenilo je neuporedivo veće
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
Pred Uskrs su se u nekim od ruskih prodavnica pojavili “kuliči”, tamošnje uskršnje pogače, sa slovom Z. Neće biti primirja za praznik, ratovaće se. Pedeset i petog dana rata, zvanična Moskva je poručila da kreće “puno oslobađanje” Donjecke i Luganske oblasti. Poruku svetu preneo je Sergej Lavrov, očigledno u ime najviših instanci, preko intervuja za medije neutralne Indije. Obećao je da se neće koristiti nuklearno oružje i da se to čak ne razmatra. Rat se do sada vodio konvencionalnim sredstvima i nastaviće se tako, doduše sa svim što se ima u ruskom pozamašnom arsenalu
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija pozvao je Rusiju i Ukrajinu da tokom Uskrsa na četiri dana proglase primirje kako bi civili mogli da se evakuišu iz najugroženijih područja
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
I pre nego što je otišao na sastanak kod predsednika Srbije bez dogovora sa partnerima i njihovog pristanka, po Draganu Đilasu su opleli sa svih strana. U svetu opozicije opet je iskočio i zauzeo centralno mesto, ali se čini da bi ovog puta mogao da ostane sasvim sam, bez bilo kakve realne podrške. S druge strane, Đilas je prebacio pritisak na Vučića terajući ga da nešto prelomi
Letovi do Marijupolja neće sačuvati ukrajinski garnizon, ali unekoliko će produžiti borbe. Puk Azov neće preživeti i to jasno kažu Rusi (i Čečeni), a tiho Ukrajinci, jer teško je oteti se utisku da vlasti ne žale za borcima ekstremne neonacističke jedinice. Rusi će obaviti posao za Zelenskog, kome preostaje da kasnije dodeli brdo ordena družini koja je svim stranama izvor problema
Gradonačelnik Mariupolja procenjuje da je u lučkom gradu pod ruskom opsadom ubijeno ili od posledica rata umrlo oko 21.000 ljudi. Broje se stradali i u okolini KIjeva gde su istragu o eventualnim ratnim zločinima započeli francuski forenzičari, licitira se i sa brojem poginulih ruskih vojnika
Milorad Dodik na sankcije SAD i Velike Britanije reaguje prkosno i podrugljivo. Svestan je, međutim, da će se pritsak na njega povećavati, da ga najmoćnije zemlje sveta vide kao proruski remetilački faktor i da hoće da ga sklone. Svestan je toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
