U Srbiji je 11. april bio Dan odluke. Po tradiciji, tog dana se obeležava Dan Novog Beograda, vremešni akcijaši govore o podvizima, a predsednik opštine Novi Beograd govori o budućnosti ovog betonskog sna o boljem životu samoupravljača. Istini za volju, nikada se na Novom Beogradu ovoliko nije gradilo, svakog meseca niču nove dizalice, ali nema onog poleta i optimizma jer se danas snovi mere cenom kvadrata u novogradnji. Takođe, ni gradonačelnika Šapića posle izbora nema u medijima, pa nije red da se dolazi u kuću ako nema domaćina.
Ipak, bilo je nekoliko važnih vesti na programu Nove S. Lajf kouč Ivona Koković ispala iz Survajvera. Super je objasnila u popodnevnom programu da su vršili nuždu gde stignu, bili su gladni, ali nisu smrdeli. Valjda gladni ljudi ne smrde, zanimljivo! Otkrivena je tajna koja je najviše zanimala gledateljke – pokazalo se da je važno da pre odlaska na pusto ostrvo tetovirate obrve i obavezno uradite epilaciju. Spojler! Ostaje otvoreno pitanje – ko će pobediti u Crvenom plemenu, pre ujedinjenja sa Štrumfovima, da ne kažem Hrvatima iz Plavog plemena.
Umalo da zaboravim, upravo tog dana, nekoliko minuta ranije, u istoj emisiji videli smo intervju sa američkim diplomatom. Eskobar je, gle slučaja, govorio o istorijskoj odluci naroda Srbije, o izboru Evropa ili Rusija. Takođe, u istom programu smo saznali da je baš tog dana, gle slučaja drugi put, Britanija uvela sankcije za Dodika i Željku Cvijanović. Neverovatno, baš koji dan pošto smo glasali da se Rusi izbace iz one organizacije, onog saveta u UN, ono za ljudska prava i manjine. Nije da smo im uveli sankcije, nisu ovo Rusi ni osetili, to je samo pro forme, da nam ne zavrnu gas i naftu, razumeće braća Rusi.
Glavna vest je ipak bila da će se u 16 sati, po sopstvenom zahtevu (to režimski mediji ne propuštaju da naglase) Dragan Đilas sastati sa Aleksandrom Vučićem, ili kako je to zaista vispreno definisala koleginica Obućina, bivši lopov i bivši diktator.
Medijska priprema ovog događaja bila je izuzetno zanimljiva. Čoveka kojeg ste deset godina anatemisali morate predstaviti kao legitimnog sagovornika. U prošlom tekstu nagovestio sam mogućnost ovakve postizborne kombinatorike, ali vas molim da moju vidovitost ne eksploatišete. Ne lečim bolesne, ne skidam magiju i ne znam dobitnu kombinaciju na lotou. Nemam pojma ni da li će biti ponovljeni izbori u Beogradu.
Kad je teško – Marić! Hepi je u jutarnjem programu prethodnog vikenda objašnjavao važnost odluka i izbor Evrope. Poželjno je smanjenje tenzija u društvu, zanimaju nas srpski a ne ruski interesi, vojna a ne politička neutralnost, kako reče Vučić. Svaki medijski salto mortale danas ima premijeru na Hepiju.
Onda stiže podrška sa televizije Pink. Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici. Ipak, za svaki slučaj, biračima povremeno pomenuti 619 miliona evra koje je Đilas ukrao. To je kao Simo Spasić, koji bombuje Đilasovu konferenciju za novinare nakon sastanka.
Rat u Ukrajini očigledno je događaj u rangu rušenja Berlinskog zida, jer ništa više neće biti kao pre. Politička i vojna neutralnost postaju gotovo nezamislive. Primer su Švedska i Finska, čiji ulazak u NATO predstavlja direktnu posledicu rata u Ukrajini.
“Nikada ne potcenjujte sposobnost Finaca da donose brze odluke kada se svet promeni”, ukazuje bivši finski premijer Aleksandar Stub. Zato ne bih potcenio ni domaće resurse, sposobnost mimikrije i metamorfoze. Rat je uticao na izbore u Mađarskoj, ali i u Francuskoj, gde Marin le Pen ubrzano fotošopira nezgodne fotografije srdačnih susreta sa Putinom uklanjajući ga sa postera.
Vladimir Đukanović, verovatno najpoznatiji tumač Vučićeve pozicije, ovih dana redno po televizijama opisuje težinu situacije. Po njegovom tumačenju, biramo da li ćemo dobiti šamar sa leve ili desne strane. Posebno je slikovito prikazao rascepljenost jednog rusofila. U kući ima ogromnu zastavu Rusije, Putinovu sliku i ikone, ali veličati Ruse u ovom trenutku nije odgovorno. Kada čuje rusku himnu, kaže, njega ovde dirne (pokret ruke po telu), on se topi, kad vidi migove isto, samo nekada je ljubav iracionalna. Kod Dostojevskog, to je pravoslavna duša napaćena. Dodao bih metaforu Suzane Grubješić o braći Karamazov, koje samo osvedočeni rusofili znaju poimence.
Onda u priči sledi fatalistički obrt, u kojem poput majke koja bira između svoja dva deteta, kao u narodnoj pesmi “Jetrvice adamsko koljeno” (kako Mirku onako Marinku), ipak srce na kraju izabere Srbiju. Inače, uzeće nam Kosovo, ko Rusi Krim, ili će naći opravdanje za NATO bombardovanje, ko što Rusi razlupavaju Ukrajinu u aktuelnom ratu. Mora se.
Konačno, ovih dana će rezultati izbora izgleda biti sporedna tema. Mediji će svojevoljno ili pod pritiskom, potpuno svejedno, morati da priznaju postojanje drugačijih realnosti, što će izazvati još jednu diferencijaciju poput one sa istorijskim “ne” koje je Tito rekao Staljinu. Televizije sa obe strane medijskog fronta tako će se naći na istom zadatku, što će biti izuzetno zanimljivo. Opozicija će svoje programe pretvoriti u rijaliti dramu u džunglama Survajvera, dok će režimski mediji lako poskočiti kada se odredi budući kurs naše državne politike. Konačno, naša estrada je, baš kao i privreda, gotovo apsolutno vezana za “Zapadni svet” jer se nešto ne sećam da pevaljke idu vikendom na tezge u Moskvu.
Izgleda da ruski šamar ipak manje boli!
