Jubilej Skupljača perja

Antologija zaleta

Prošlo je pola veka otkako je Aleksandar – Saša Petrović snimio Skupljače perja, jedan od najvažnijih filmova ovih prostora. Skupljače perja su dobili Specijalnu veliku nagradu glavnog žirija na 20. Filmskom festivalu u Kanu, Veliku zlatnu arenu na 14. Filmskom festivalu u Puli, i nominovani su za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1968. godine. Pričajući o Romima, marginalizovanoj grupi, film je nedvosmislena kritika društva: prvi je u celosti snimljen na romskom jeziku; pokrenuo je druge filmove o Romima; pesma Đelem, đelem postala je međunarodno poznata; Bekim Fehmiju kao Beli Bora postao je veliko glumačko ime, a Olivera Vučo (kasnije Olivera Katarina) kao Lenče postala je evropska pevačka zvezda. Esej koji objavljujemo, Draško Ređep (saborac i prijatelj Aleksandra – Saše Petrovića, zaslužan za Petrovićev drugi veliki film Seobe i jedan od glumaca u tom filmu, veliki jugoslovenski intelektualac) napisao je povodom jubileja Skupljače perja. "Ja imam mnogo toga da kažem o Saši Petroviću, zato žurim kad pišem", objasnio je Draško Ređep fragmentarnost svog eseja

Tribina »Budućnost Bosne i Hercegovine«

Mir je sve što imamo

Izborni sistem je takav da uvek pobedi nacionalistički kandidat. Političari godinama stvaraju atmosferu straha, plaše stanovništvo ratom: jedne ukidanjem Republike Srpske, druge unitarizmom, a postoji i problem ugroženosti hrvatskog naroda i njegovog nacionalnog identiteta. Sve to stvara predizbornu klimu u kojoj se po inerciji glasa za najvećeg nacionalistu. A kako stvoriti pristojnu državu sa nacionalističkim kandidatom

Britanija i Evropa

Cena sporazumnog razvoda

Nakon 43 godina života u zajednici u koju je ušla kolebajući se, Britanija je započela proces sporazumnog razdruživanja sa Evropom, koju je tokom istorije uređivala po svojim merilima, kao što je i Evropa "gradila" Britaniju. Kakvi će biti odnosi Ostrva sa zapadnoevropskim nacijama, sa kojima deli dugu istoriju važnih i kontroverznih veza

Dejvid Rokfeler – Smrt u 102. godini

Magnat nad magnatima

Dugovečni akter večite priče o novcu kao majčinom mleku politike

VREME BR. 690. 25. MART 2004.

Kosovo, 17. mart 2004.

Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju «etničko čišćenje» nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji

Pozorište – Čas anatomije

Kratak čas o dugom ubijanju

Kišovo delo u Urbanovoj je predstavi ne banalno osavremenjeno nego osvevremenjeno. I sada je tu, da zrači i da smeta, kao što je i Kiš zračio i smetao

Misteriozna politička ubistva

Otrovom po neprijatelju

Likvidacijom polubrata severnokorejskog lidera Kim Džong-Una na Međunarodnom aerodromu u Kuala Lumpuru nastavljen je niz misterioznih ubistava iza kojih, spekuliše se, stoje neke od najmoćnijih tajnih službi, kako sa Istoka tako i sa Zapada

Tradicija

Zašto »Student« više ne postoji

Ovih dana navršava se osamdeset godina od 15. marta 1937. i pojave prvog broja lista "Student", organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila studentskog pokreta na tom univerzitetu, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte

Prilog kulturi sećanja – Sto godina od Februarske revolucije

Poslednja igra Matilde Kšesinske u Petrogradu 1917.

Vamp simbol režima Romanovih između imperije revolucije i baleta – preživela jednu monarhiju, jednu privremenu republiku, tri revolucije, dva svetska rata i jednu emigraciju, pa uzbudila opake strasti u Rusiji

Intervju – Petar – Peca Popović

Kada je muzika bila pitanje časti

"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)

Intervju – Roberto Čuli, reditelj

Pogled stranca

"Razumljivo mi je samo po sebi da su takozvane izbeglice dobitak za jednu zemlju, jer susret sa stranim nas vodi dalje. Ali izgleda da društvo još nije spremno da razmišlja iz ugla građanina sveta umesto da se drži svog nacionalnog identiteta"

Povodom jubileja

Drsko pozorište

Prvi posleratni gradski teatar, Beogradsko dramsko pozorište, za koji dan ulazi u sedamdesetu godinu postojanja uz, čini se, imperativ koji je pre dvadesetak godina, tad na mestu upravnika, Miloš Krečković definisao kao potrebu za "dugim, mirnim periodom burnog unutrašnjeg (kreativnog) života"