Pitanje da li je to što gledamo na Bitefu pozorište pratiće Ivana Medenicu do kraja njegovog mandata. Sa ove istorijske distance čini mi se da je Medenica upravo to i hteo – da pomeri granice našeg razumevanja pozorišta. U vreme intermedijalnih i transkulturalnih razmena i mešanja, granice svih umetnosti se šire i nastaju nove forme
Uprkos globalnim posledicama, kraj konfrontacije između Rusije i Zapada koja svoje razarajuće lice pokazuje na ukrajinskom frontu se ne nazire. I jedna i druga strana spremne su da idu do kraja, do pobede, tj. poraza protivnika, bez jasne definicije šta bi bila pobeda i predstave o tome kolika bi krajnja cena mogla da bude
Zahtev da podnese ostavku će joj povećati rejting u stranci, očekuje ministarka za zaštitu životne sredine. Sredstva za zaštitu životne sredine čine manje od jednog procenta budžeta, kaže Radomir Lazović, i podseća da je za promenu individualnih ložišta namenjeno milion evra godišnje, a da je za osam narednih godina za taj posao potrebno 600 miliona evra
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
Vernike koji danas slave Božić po Gregorijanskom kalendaru beogradski nadbiskup Ladislav Nemet je podsetio da treba da se vrate porodici. U Rimu je pred oko 7000 vernika i turista papa Franja u besedi na Badnje veče prekorio one koji su zaljubljeni u bogatstvo i moć na račun ugroženih i dece
Godina u kojoj je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture približava se kraju. Utisci se prikupljaju, što nije lako posle više od 4000 programa koji su bili izuzetni i koji su vidno uticali na sve aspekte grada
Masa koja projektuje svoje želje i frustracije na našu fudbalsku reprezentaciju je u korenu promena koje nikako da se odigraju. Ako se poneka i odigra na tren, reč je o tome da se suštinski ustali i ostvari na duže. A zajednica koja nije u stanju da praktično rešava svoje probleme nestaje sa mape sveta. Ne bi bili ni prvi, ni poslednji
Kako će očekivane klimatske promene uticati na poljoprivredu? Koje su mere potrebne da bi se pružio adekvatan odgovor, a koje se već primenjuju? Koliko robotika može da pomogne? I koliko su naši poljoprivrednici raspoloženi za nova rešenja
Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
“Dve stvari su važne: najpre da postoji veće ulaganje koje omogućava privatnom sektoru da smanji svoje emisije i poveća otpornost na klimatske promene. Druga stvar je bolje upodobljavanje projekata koji trenutno teku, odnosno moramo da budemo sigurni da su oni klimatski otporni. Za to u Srbiji ima znanja i ideja, i treba uključiti nauku u javne investicije i omogućavati privatne investicije”
