Sam pojam "brazilska muzika" ne znači ništa, jer je muzika iz Brazila autentična i žanrovski raznolika do te mere, da se opravdano može smatrati potkontinentom u slušalačkom iskustvu. Srce ovog potkontinenta pokret Tropicalia, koji je svoj vrhunac imao od 1968. pa do otprilike 1975. Pred vama je izbor najboljih ploča ovog pokreta
Beogradska izdavačka kuća Laguna objavila je ovih dana autobiografsku knjigu Dr Neleta Karajlića Fajront u Sarajevu. Književni prvenac legendarnog frontmena Zabranjenog pušenja predstavlja zavodljivu i sugestivnu priču u kojoj se mešaju dva narativna toka: aktuelni i retrospektivni. U magnovenju, na ivici smrti, nakon preživljenog srčanog udara, Karajlić u svojoj glavi iznova prolazi kroz čitav dotadašnji život: od detinjstva u sarajevskom naselju Koševo početkom šezdesetih godina prošlog veka do stvarnosti bolničke šok sobe u Beogradu pola veka kasnije. Kroz Karajlićevu autobiografiju defiluju njegovi bližnji, širokoj publici i znani i neznani, ali i globalne političke i muzičke zvezde: od Tita do Eltona Džona. Čitalac će u ovoj knjizi iz prve ruke saznati kako su nastajali Zabranjeno pušenje, Top lista nadrealista, kao i ceo Nju primitivs pokret. Fajront u Sarajevu je hronika zlatnih sarajevskih sedamdesetih i osamdesetih XX veka: od Indeksa i Bijelog dugmeta do Olimpijade, ali i svedočanstvo o početku krvavih devedesetih, kada Karajlić sa svojom porodicom, zajedno s mnoštvom drugih, znanih i neznanih Sarajlija odlazi iz svog grada. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju donosi poglavlje iz Fajronta u Sarajevu u kome pisac govori o tegobnom i mučnom rastanku sa zavičajem
Tvrditi da su ovi mladi atentatori tek puko oružje kojim onovremena Srbija želi da ostvari svoje osvajačke ciljeve, znači poreći tim tragičnim junacima njihovu samosvest, njihovu ideološku pripremljenost koja nije stečena drilom već je crpljena iz knjiga do kojih su dolazili izborom po srodnosti i tako sticali znanja koja su uveliko premašala ona koja su mogli steći za svojih kratkih i tegobnih boravaka u tom slovenskom "Pijemontu". Njihove ideje o južnoslovenskom zajedništvu, njihove težnje za socijalnom pravdom nemaju nikakvih dodirnih tačaka s političkim ciljevima Srbije, duboko zaglibljene u Balkanske ratove, iako bajronovski hrle da joj se pridruže u njima. I ovaj "junački kabare" omaž je tim čistim mladićkim dušama o kojima Milena Marković piše s razumevanjem i dubokim osećanjem sapatnje
Zaista, zaista vam kažem, bio bih srećan kao član Srpskog zanatlijskog pevačkog društva "Neven" kome je Marko Nešić početkom XX veka (ah, kakav vek! premda i kraj devetnaestog ne beše za bacanje) posvetio istoimeno kolo
Osmi fudbalski turnir "Kup Banije" održan je 1. juna na terenima Osnovne škole "Stanko Marić" u zemunskom naselju Ugrinovci. Reporter "Vremena" je bio tamo
Većina mladih je sklona kontinuiranom konzumiranju alkohola i kanabisa, što praktikuju uglavnom uveče, prijatelji im imaju slične navike i smatraju da psihoaktivne supstance direktno više ugrožavaju njihov džep nego zdravlje
Kako se od banalne kafanske tuče može doći do mračne zavere usmerene protiv premijera i države, do korumpiranih najviših funkcionera policije u službi misterioznih i anonimnih mafijaških gazda i šta je u svemu tome donekle nejasno
Nadaj se da nepogoda neće biti još stotinu leta, a školuj poslenike medija kao da će već na jesen biti kakva omanja apokalipsa
Način na koji se kod nas određuju, shvataju i sprovode "Dani žalosti" nije se ni pomerio od odavno mrtve "kulture narikača"
Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju
"Stvarno bih voleo da radim ponovo sa mojom dragom prijateljicom i koleginicom iz muzičkog dela Život i smrt Marine Abramović, to je vaš dragulj – briljantna Svetlana Spajić! Voleo bih i da skupljam pečurke sa Džonom Kejdžom. Mislim da bi to bilo predivno iskustvo, negde u šumi, možda u Severnoj Karolini, samo skupljati pečurke i slušati zvukove... tišinu"
Reč karaoke znači "prazni orkestar". Pojavila se u Kobeu, Japan, početkom sedamdesetih, i sastavljena je od japanskih reči karappu – kratak, prazan, i okerestu – orkestar. Ima li bolje najave onog što je usledilo, društva mrtvih orkestara? Nova karaoke civilizacija postgrađanskog sveta uzela nas je pod svoje. Civilizacija u kojoj podražavanje emocija ili mišljenja zauzima mesto autentičnog. Civilizacija bez sadržaja
