Muzika – Nik Drejk (1948–1974)

04.novembar 2014. Dragan Ambrozić

Kad dan prođe

Bilo su potrebne decenije da bude prepoznat kao neosporni britanski genije sa akustičnom gitarom, ali danas je Nik Drejk deo tajnog rokenrol hola slavnih, što mu priznaju i Robert Smit i Bred Pit. Četrdeset godina posle odlaska u potpunu tišinu, ovaj umalo za sva vremena zaboravljeni autor danas je važniji nego ikad

Intervju – Matija Dedić, džez pijanista

22.oktobar 2014. Dragan Todorović

Džez u oskudnim vremenima

"Ima nekih ljudi koji na aparatima održavaju džez glazbu u Hrvatskoj, ali nema kolektivne energije koja bi pokrenula klince. A ne može je ni biti u zemlji koja je samu sebe pojela i pokrala. Verujem da je isto i u okruženju. Nažalost, džez nije opstao ni kao opozicija!"

Intervju – Čarls Lojd, džez saksofonista

22.oktobar 2014. Zorica Kojić, Dragan Ambrozić

Utočište za ranjene i umorne

"Čovečanstvo je danas zbunjeno, ljudi gaze jedni po drugima, pokrenuti svim vrstama požude i pohlepe. Ali nekako me je muzika uvek oslobađala i upućivala ka višem poretku Postojanja i Osećanja, i uvek mi je davala toliko puno toga"

Valjevo – Čvarci i magarci

15.oktobar 2014. Dragan Todorović

Dok cicvaru jedem vruću

Šubara odloži mikrofon, pa se prihvati mešanja čvaraka, kamerman u džidžamidža uniformi vojevode sve podesi da autosnimava, pa se izmače i ukruti na koračnicu Pevaj, Srbijo, kad ti se plače...

Uoči beogradskog koncerta Džoan Baez

14.oktobar 2014. Zoran Paunović

Najlepše pevaju zablude

U američkoj popularnoj kulturi šezdesetih godina prošlog veka, na čelu dugačke, šarene i raspevane kolone onih koji su verovali u drugačije, slobodnije sutra, zastavu revolucije koja se nikad neće dogoditi nepokolebljivo i ponosno nosila je Džoan Baez. Nosi je i danas, uspevajući da pritom ne deluje nimalo patetično

Lisica i ždral

08.oktobar 2014. Ljubomir Živkov

Radna verzija

Možda i nisam ja najpodesnija osoba za ambasadora u Hrvatskoj, pitaju se dakako u obe susedne države, ali mene što se tiče to bi bila možda najprikladnija sinekura: nema osim Bosne i Crne Gore zemlje gde bih ja bio fluent speaker

Kultura sećanja – Osamdeset godina od Marseljskog atentata

08.oktobar 2014. Milan Milošević

Poslednje putovanje viteškog kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja

Počasti javne i zavere tajne: Ubistvo jugoslovenskog kralja u Marselju, koje su njegovi ratni drugovi iz ratova za oslobođenje i ujedinjenje veoma teško podneli, Beograd je dočekao u žalosti, a neki nazivali prvim metkom Drugog svetskog rata

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka

08.oktobar 2014. Jovana Gligorijević

Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo

"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"

Intervju – Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac

08.oktobar 2014. Sonja Ćirić

Ništa nije uzalud

"Ako ostane ovako kao što je sada, na prag EU stići ćemo kao gologuzo pleme bez ijedne duhovne potrebe, sa samo jednom ambicijom: redovnom platicom, što će stranim i domaćim kapitalistima odlično sesti. A pošto pleme slepo obožava poglavicu, sagradiće mu totem sa verno izvajanom zadnjicom koja može da primi bezbroj celivanja odjedared, i to će biti najvažniji kulturni spomenik. Spomenik na našem grobu"

Lazarevac – Kolo mira za Ginisa

16.septembar 2014. Dragan Todorović

Falilo je za goluba i pucanj iz topa

Ne bilo amfibija, pontonskih mostova, ali sve je prštalo od čuvanja tradicije, od svečanog defilea 2000 učesnika do aviona na nebesa, vojvode Miše, sa ađutanti, na bini. Do rekorda je falio samo taj golub, koga je, da je sreće, mog’o i vojvoda Toma da pusti

Ebola – Od virusa do epidemije

03.septembar 2014. Zoran Ćirjaković

Bolest u koju Afrikanci ne veruju

Neki Afrikanci veruju da je virus ebole izmišljotina koja služi za politička potkusurivanja ili da se prikrije trgovina organima, drugi da je bolest izazvao beli čovek koji je ponovo crnce koristio kao pokusne zamorce, dok treći, pak, ebolu vezuju za "džudžu", crnu magiju, kojom je vrač "naveo zmiju da ujede celu porodicu". Pored masovnog nepoverenja stanovništva, borba protiv ebole moguća je samo ako se uvažavaju lokalna verovanja i običaji u Crnoj Africi, naročito u vezi sa "tretiranjem mrtvih" i sahranama: Ebola se najlakše prenosi dodirom sa telom pokojnika koji je podlegao bolesti. Nažalost, potrajalo je dok su beli doktori shvatili da im je neophodna pomoć antropologa, kako bi oni mogli da pomognu lokalnom stanovništvu