Evropska turneja

07.maj 2024. DW

Težak dijalog predsednika Kine u Parizu

Šef Komunističke partije i predsednik Kine Si Đinping, nije ni nagovestio, barem ne javno, da reaguje na zabrinutost i optužbe svojih evropskih sagovornika nakon razgovora sa Emanuelom Makronom i Ursulom fon der Lajen

Poseta kineskog predsednika

06.maj 2024. N.R.

Si Đinping stiže u Srbiju: Borba protiv „velikog zlog Zapada“

Zapadna štampa ocenjuje da će kineski predsednik imati teške sastanke u Francuskoj, ali lagodne u Beogradu i Budimpešti. Posebna pažnja se pridaje činjenici da Si u Srbiju stiže tačno četvrt veka od bombardovanja kineske ambasade

Jedan od improvizovanih kol-centara u Srbiji gde je izvršena racija

Kriminal

05.maj 2024. Dijana Roščić (DW)

Kako je bankar iz Frajburga „provalio“ bandu prevaranata iz Srbije

Dvadesetak osoba u Evropi je pohapšeno kao deo kriminalne mreže koja je varala ljude putem kol-centara. Najviše uhapšenih bilo je u Srbiji. A sve je počelo tako što je jedna penzionerka u Frajburgu došla u banku da podigne više od 100.000 evra u gotovini…

Kultura i država

29.april 2024. Sonja Ćirić

Šta je obećano u kulturi a nije ostvareno, a šta jeste

Nedavno je Srbija uzela kredit od Banke Saveta Evrope za rekonstrukciju ustanova kulture, treći od 2021, iako većinu za koje se ranije zadužila još nije realizovala a neke nije ni počela. Obećanih a neostvarenih projekata ima mnogo više od ostvarenih

Pogledi

28.april 2024. R.V.

Zakon koji je otoplio poslovnu klimu

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji toliko su za kratko vreme popravile poslovni ambijent da kompanije sada mogu slobodnije da investiraju u nove projekte i otvaraju nova radna mesta. Promene Zakona ”oslobodile” su 88 miliona evra do sada zarobljenog kapitala koji je čekao ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine

Intervju: Amanda Levit, arhitektinja

24.april 2024. Dr Nebojša Antešević, arhitekt, naučni saradnik

Umetnost i arhitektura nas određuju kao civilizaciju

“Koncertnu dvoranu smo zamislili kao izraz harmonije – između zgrade i pejzaža, između starog i novog, između generacija i kultura. Zgrada koja daje formu samom pojmu muzičkih harmonija. Postoji simbolika u tome što se Beograd nalazi na dodiru između istoka i zapada, spoj dve bogate kulture je ključan za identitet Beograda. To smo u projektu izrazili osmišljavanjem četiri mesta za izvođenja koja su grupisana oko javnog prostora na kome se susreću kulture i razmenjuju iskustva. Nad zgradom se nadvija nadstrešnica ekspresivne forme koja prati liniju svakog prostora i koja ujedno sugeriše na tok muzike. Unutar koncertne dvorane donosimo delić vašeg belog grada u vidu isečaka belog mermera iz lokalnih kamenoloma. U recital sali bogato obojeni hrast lokalnog Dunava govori o toplini i intimnosti.”