Dok kosovske vlasti preuzimaju ovlašćenja i pokazuju zube, povećavaju se diplomatski pritisci na Beograd zbog Kosova, na koje se u prošlom periodu vratilo pola procenta od 205.835 proteranih kosovskih Srba, koliko ih je registrovao UNHCR
Američko odustajanje od postavljanja antiraketnog sistema u srednjoj Evropi uklonilo je jedan kamen spoticanja u odnosima sa Rusijom i istog časa stvorilo nekoliko novih
Čak i da nema Avganistana, novi generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen imao bi pune ruke posla. Između ostalog, njegov posao je da što pre završi novu strategiju odbrane Alijanse. Jer, važeći strateški principi NATO-a formulisani su 1999. u sasvim drugačijoj vojno-političkoj situaciji: Al kaida nije bila na radaru, Rusijom je vladao Jeljcin, Indija i Pakistan nisu bili nuklearne sile, a Iran je bio daleko od toga da napravi bombu. Novo vreme zahteva novu strategiju i nove prioritete, a o tome mnoge zemlje članice imaju različite stavove
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Predsednik Boris Tadić je u Egiptu izneo i ideju da Beograd, u kome je u septembru 1961. održan prvi osnivački samit Pokreta nesvrstanih, za dve godine bude domaćin jubilarnog skupa povodom pedesetogodišnjice postojanja Pokreta. To bi bila dobra prilika da se oda poštovanje utemeljivačima Pokreta nesvrstanih i njihovoj "vizionarskoj" ideji, rekao je Tadić tim povodom, a Srbija bi nastupala u ime svih država nastalih iz bivše Jugoslavije. Izgledi za tako nešto nisu baš sasvim loši jer je inicijativu srpskog predsednika podržao Egipat, trenutni predsedavajući Pokreta
Na jubilarnom sastanku Severnoatlantske alijanse, najbolje su se provele Turska i Rusija
Prvi direktni pregovori o uspostavljanju trajnog mira na Kavkazu prekinuti su na samom početku zbog opstrukcije Rusije i Gruzije
Rusija je 1917. procvetala u kulturnom smislu, a postsovjetska inteligencija nije uspela da artikuliše liberalnu viziju i proizvodila je samo plitku umetnost. Stoga nije ni čudo što je Putin uspeo da iskoristi nostalgiju za sovjetskom "veličinom"
Kriza u Gruziji uticala je na političku dinamiku u gotovo celom crnomorskom regionu i daleko šire. Moskva je za svoju politiku na Kavkazu našla veću podršku u Latinskoj Americi, nego kod najbližih suseda
Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ali se nije u potpunosti povukla sa teritorije Gruzije kako joj nalaže mirovni sporazum
Pretpostavlja se da ratna dejstva u Gruziji, kroz čiju teritoriju prolaze važni zapadni naftovodi i gasovodi, mogu postati prekretnica u evropskoj spoljnoj politici, posebno kada je reč o "energetskoj bezbednosti" koja se sve više nameće kao jedan od prioriteta NATO-a. To znači da bi, ukoliko Rusija bude i dalje vodila agresivnu energetsku politiku prema EU, "stara Evropa" mogla da krene sa potiskivanjem ruske politike prema Aziji, a azijatske države da približi strukturama NATO-a i Evropskoj uniji
