Nije sporno to što se Dragica Nikolić opredelila za humanitarni rad – time se bave i mnoge druge predsedničke supruge. Sporno je to što se bavi opštim mestima, a svoj bi uticaj mogla da iskoristi na bolji način. U Srbiji ima toliko nesreće, toliko tragedija, toliko nepravde, jada i bede, da poetika "prve dame" zvuči u najmanju ruku nepristojno
Pojavio se vođa i rekao bih da je većini laknulo. Vučić je svestan kakvu je ulogu prihvatio i čini mi se da mu to nimalo ne smeta. Dolazi do suštinskog zaokreta od parlamentarnog ka predsedničkom modelu upravljanja državom, a ne mislim na Tomislava Nikolića
Možda neki Mali Perica rezonuje da je jednostavnije i jeftinije da svi mislimo i glasamo isto, ali to s parlamentarnom demokratijom nema blage veze
"Mi smo poluautonomna zemlja. Kod nas u zgradi vlade postoji kancelarija delegata MMF-a tako da bez obzira na to šta ste, komunista, demohrišćanin, liberal, vi apsolutno ne pravite svoju politiku. Ta razvrstavanja u našoj zemlji imaju veoma malu analitičku vrednost. Kada se davite, onda je to irelevantno pitanje"
Na zbirnoj izbornoj listi se nalazi 19 stranaka i koalicija, od kojih sedam manjinskih. Statističari su izbrojali da je na svim listama ukupno 3020 kandidata od kojih je 1087 žena, 36 odsto predloženih. Dakle, za jedno mesto u skupštini konkuriše 12 kandidata
Među pretendentima za poslanike ima povratnika i prebega, zagovornika belih listića i aktivista, optuženika i zatvorenika, tajkuna i penzionera...
Propustio sam priliku da čujem dva kratka pitanja Vučićevog izbornog štaba i dam lični doprinos istraživačkom novinarstvu. Ali, stvar je zbilja za razmišljanje. Ne moje, koliko za razmišljanje Tomislava Nikolića. Vodi li Vučić ličnu, predsedničku ili parlamentarnu kampanju?
U veoma retkim javnim istupima Miodrag – Miki Rakić ostavlja utisak opreznog i odmerenog govornika. Novinarima najčešće odgovara: "Ne bih da komentarišem." Na nekim fotografijama je nasmejan. U oba svoja autorska teksta u novinama Đilasa i Tadića pominje po jednom, a Vučića – sedam puta
"U ovom trenutku morate da se opredelite: da li ćete mirno da čitate laži ili da pocepate i zgužvate to što proizvodi laž. Da li ćete da se opredelite pozitivno ili bar pomirljivo prema Vučiću, ili ćete da stanete sa druge strane. Ne protiv njega lično, nek je on živ i zdrav, nego protiv njegove politike"
Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju
Ispada da se Srbija najednom silno boji da ne ostane sama samcijata sa Aleksandrom Vučićem
Koji su to sve laboratorijski uslovi potrebni Tadiću da okuša svoju sreću još jednom u okršaju sa Đilasom; da li mu sem podrške Aleksandra Vučića i svih medija bliskih SNS-u, kampanje protiv Đilasa u stranci usred kampanje za gradske izbore i lobiranja za neposredne izbore u stranci nasuprot dosadašnjoj praksi delegatskog izbornog principa treba još nešto
