U Sloveniji postoji i radi nekoliko srpskih društava, koja su tokom protekle decenije tavorila na margini, uz sporadične koncerte folk zvezda i poluilegalne proslave srpske Nove godine. Novi Savez srpskih društava doduše nema krov pošto nema ni prostorije, ali zato ima predsednika. To je penzioner iz Ljubljane Milenko Vakanjac
Na šalterima socijalnih institucija pomoć traže ljudi koji kod kuće imaju stotinak miliona maraka ili u sivom biznisu mesečno obrću desetak hiljada eura. Vlast bi, umesto demagogije, mogla da se pozabavi utvrđivanjem tačnog broja sirotinje
Šta uraditi sa otpremninom, odnosno, može li se sa dve i po hiljade eura započeti bilo kakav posao
Tumaranja kako se čini, pripada čitavom jednom žanru savremenih grehova u koje spadaju i bazanje, dokoličarenje i lutanje bez cilja, kojima očito nije svrha da se nekud stigne ili da se nešto obavi. Oni koji praktikuju ovakav život bez jasnog cilja često se nazivaju gubitnicima. Zanimljivo je, međutim, da ako to čine neskriveno i puna srca, pomoću neke male jahte, postaju predmet zavisti ili interesovanja a ne prezira
Profesor dr Dragor Hiber, visoki funkcioner Građanskog saveza Srbije i predsednik Upravnog odbora Telekoma Srbije, nije, kao većina drugih političara, u oblast elektronskih komunikacija stigao po modelu dosovske lutrijske raspodele "odgovornosti" po vitalnim republičkim privrednim sektorima – nego kao oprobani pravni ekspert za ovu, jednu od najsloženijih modernih pravnih disciplina. No, ne samo zbog toga, nego i zato što je Telekom i mobilni i fiksni telefonski operater PTT-a Srbije, koja je opet i suvlasnik Mobtela, oko koga se sada praktično zavrtelo mnogo temeljnih pitanja čitavog sistema elektronskih komunikacija u Srbiji – obraćamo se dr Hiberu kao jednom od najkompetentnijih sagovornika za gotovo sve pravne i ekonomske aspekte aktuelne priče o konfuziji na našem tržištu mobilne telefonije
"Pripadam Beogradu"; "Vreme" br. 567
U narednih nekoliko brojeva "Vreme" će ekskluzivno objaviti 25 do sada nepoznatih pisama Slobodanu Jovanoviću. Slika o Isidori Sekulić, Jovanu Dučiću, Rastku Petroviću, Milošu Crnjanskom i Veljku Petroviću možda neće biti promenjena, ali njihova pisma prvorazredno svedoče o Slobodanu Jovanoviću, i time doprinose boljem razumevanju njegovog značaju u istoriji srpske kulture
Rusija je bila jedina zemlja koja je bila protiv da se Jugoslaviji otpiše 66 odsto dugova Pariskog kluba uz argument da još nije vreme za to. Sudeći po regovanjima domaće javnosti, otpis tri milijarde dolara nije dočekan kao neka velika vest. U naredne tri godine neće se više živeti od donacija, moraće da se radi. Jesmo li spremni za to
Koliko Republiku Srbiju i njene poreske obveznike košta Jedinica za specijalne operacije? Ko i kako plaća opremanje, naoružavanje i tekuće troškove Crvenih beretki? Da li su u republičkom budžetu troškovi ove jedinice uključeni u stavku od 17 milijardi dinara, koliko je ove godine predviđeno za plate, materijalne i operativne izdatke Ministarstva unutrašnjih poslova, ili se oni pokrivaju iz nekih drugih fondova? Da li se u magacinima, garažama i hangarima JSO-a nalazi deo opreme i tehnike bivše JNA? Koliko se ljudi nalazi na platnom spisku JSO-a?
Iz iskustva koje sam stekao jesenas u dijalogu sa sindikatima, čini mi se da je u širokim slojevima našeg društva dosta rasprostranjeno uverenje da je Tito opet među nama, pa da se može živeti na kredit i iznad produktivnosti rada. Još se klackamo između reformi i rumunskog populizma. Ne razumem ravnodušnost javnosti prema količini novca koji je Srbija dobila proteklih dana. Divno sam se osećao u Cavtatu pred 500 svetskih finansijera, ali mi je loše u društvu domaćih "primarijusa", kaže u intervjuu za "Vreme" Božidar Đelić
Vlada je donela Program reorganizacije i strateške konsolidacije Grupe Zastava, nadležni su objavili spiskove neefikasnih i suvišnih, a socijalne institucije preuzele brigu o njima. "U početku sam bila u depresiji. Kad sam shvatila da nemam posao, pogledala sam u tri kivija koja mi rastu ispred kuće i pomislila: Bože, da li ću i smrt dočekati gledajući samo u ova tri drveta...", kaže Radmila Čović
Godinu dana posle beogradskog 5. oktobra i rušenja Miloševićevog režima nema nezgodnijeg pitanja od onog – šta je nova vlast postigla na ekonomskom planu. U odgovoru na to pitanje najtačnije bi bilo reći da se na pozitivnoj strani godišnjeg ekonomskog bilansa nove vlasti nije ubeležilo sve ono što se očekivalo da će se postići, a da se ni na negativnoj strani tog bilansa nije ostvarilo sve ono za šta je bilo logično strahovati da se ne može izbeći u vremenu okasnelih reformi. No, pesimisti mogu reći da su oni ipak prošli nešto bolje od optimista
