Intervju – Nebojša Krstić
Iskorak autsajdera sa Lekinog brda
"Kod majstora, automehaničara postoje pomoćnici; neki se bave auspusima, neki hladnjacima, a neki karburatorom. E, ja sam kod mog majstora pomoćnik zadužen za karburatore, tj. za medije, tj. za javnost, šta god to trebalo da znači"
Intervju – Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije
Odgovornost mora da postoji
Vlada Srbije je 2. novembra na hitnoj telefonskoj sednici donela odluku da će hitno obezbediti dodatna sredstva za nabavku vakcina, lekova i zaštitne opreme neophodne tokom pandemije novog gripa. Kada će vakcine stići u Srbiju, da li smo spremni za meksički grip i ima li razloga za paniku, ali i o aferi nenamenskog trošenja novca iz gradskog budžeta za nabavku nameštaja i o ostavci za "Vreme" govori ministar zdravlja Tomica Milosavljević
Izjava nedelje
»Svi naši ljudi na državnim funkcijama imaće nalog da ih vlast ne pokvari.«
Ivica Dačić , lider SPS-a, posle odluke Glavnog odbor SPS-a da podrži formiranje vlade sa listom "Za evropsku Srbiju" (B92)
Intervju – profesor dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg
Ateroskleroza – srpski rulet
"Specifičnost Srbije je izloženost stanovništva produženom stresu kao faktoru rizika za vaskularne bolesti pa smo verovatno zbog toga stalno na nekom drugom ili trećem mestu rang-liste zemalja sa najvećim brojem obolelih", kaže dr Radak
Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja
Nastavak započetog posla
Kriminal
Dve zle pare
Nakon nevolja na letovanju, Andrija Drašković i Sreten Jocić zajedno su proslavili povratak u Beograd na splavu Ambis
Vreme uspeha
Biznis
Od 2,63 miliona zaposlenih u Srbiji 62,1 odsto radi u privatnim firmama, 26,3 odsto u državnim, 8,9 odsto u društvenim, a 2,8 odsto u preduzećima ostalih oblika svojine
Zdravstvo
Donacije bez kamera i bliceva
Kako humanitarnim radom pojedinci u zdravstvu pokušavaju da sebi i pacijentima obezbede koliko-toliko pristojan život u bolnici. Oni ne doniraju svoje znanje, već odrađuju posao umesto države
Deset događaja 2006
Mirni dani puni istorije
U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.