„Vreme“ na Olimpijadi novinara
U svim disciplinama finalisti, kući se vratili sa dve medalje
Elektronski komentar
Šteta, ne izdržaste…
Elektronsko čitalaštvo "Vremena" zdušno je prihvatilo mogućnost da komentariše tekstove koje već godinama objavljujemo na adresi www.vreme.com. S obzirom na – subjektivno i objektivno – ograničene mogućnosti istraživanja profila čitalaca, ovo ogledalo upotpunjuje nejasnu sliku dramatičnim, inteligentnim i zabavnim detaljima
Košarka–Evropsko prvenstvo
Švedski sto
Litvanci su, sasvim zasluženo, pokupili ono najbolje jer su bili najbolji i imali najboljeg igrača (Sarunas Jašikevičius), Španiji i Italiji ostale su utešne medalje i plasman na Olimpijadu, ostalima mrvice ili ni to, a nama poruka za nauk: ovako ne valja
Evropsko prvenstvo u odbojci
Smeč, a ne rampa
Pitanje je u čemu "ljubitelji sporta" više uživaju: dramatičnim preokretima ili sigurnoj igri. Na poluvremenu dva tekuća evropska prvenstva – u košarci i odbojci – obe pomenute vrste navijača imaju priliku za uživanje. U "dramatici" loše igre košarkaša i/ili snažnoj sigurnosti odbojkaških pobeda
Nuspojave
O puškama i patkama
Srž i bit školske Promene, ako je iole ozbiljna, upravo je u postepenoj, duhovitoj i ležernoj, ali neumoljivoj i ozbiljnoj demontaži patrijarhata
Liga šampiona u fudbalu
Partizan na evropskom tiketu
Plasmanom u najelitnije evropsko ligaško takmičenje beogradski klub je ostvario veliki sportski uspeh koji se poredi sa onim iz 1991. kada je Crvena zvezda osvojila Kup šampiona Evrope. Finansijski aspekt meri se milionima švajcarskih franaka
Duško Vujošević
„Do medalje sa 100 posto“
Selektor smatra da smo mi "malo pali u času kad su se ostali digli" što ne ostavlja nikakav prostor za manevar
Evropsko prvenstvo u košarci
Skandinavsko otvaranje
Prvi put posle dužeg vremena naša reprezentacije nije apsolutni favorit za zlatnu medalju, što naravno ne znači da je ne može osvojiti
Kosovo, zločin na seoskoj plaži
Ima li Srbija strategiju?
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje