Očigledno, Beogradska filharmonija nije onakva kakva je doskora bila – i dobro je što nije. Promena je uočena dolaskom pijaniste Ivana Tasovca na čelo Filharmonije i maestra Uroša Lajovica na mesto šefa-dirigenta. Program i način rada koji su oni tada najavili prokomentarisani su kao neuobičajeni i neostvarljivi za naše prilike, ali pokazalo se da su ove bojazni bile neopravdane
Bojan Pajtić, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije i funkcioner DS-a, komentarišući odluku Nataše Mićić da ne raspiše predsedničke izbore
Da sam juče umro, što bi od novinara mog uzrasta bilo još kako pristojno, ne bih znao u čemu se naš najveći sin truckao po bosanskoj vrleti
Zahvaljujući slozi ili nečemu drugom, situacija izgleda ovako: 1) zastave imaju obe članice Državne Zajednice Srbija i Crna Gora, ali se u jednoj od njih i dalje vode rasprave o "pravom" barjaku; 2) ista rasprava, u istoj članici, vodi se i oko grba – ta članica je, istovremeno, jedina koja ima svoj grb; 3) himnu nema nijedna država članica; 4) iz prethodno navedenog proističe da bilo kakva "kombinacija" nacionalnih znamenja nije moguća jer se bez elemenata za kombinovanje ne može ni kombinovati
"Vlastodršci u Beogradu i Podgorici čine sve da se ono što oni nazivaju reformama ostvari, ali bez oslonca na jake institucije i vladavinu zakona. To je karikatura reformi, možda su to reforme u interesu njihovog ličnog bogaćenja"
Za sada je izvesno jedino da Međunarodni sud pravde nije uvažio argumente pravnih zastupnika Jugoslavije sa dr Tiborom Varadijem na čelu, kako SRJ 1996. godine, u trenutku kada se Sud proglasio nadležnim da raspravlja o tužbi BiH, nije bila članica UN-a, pa samim tim nije ni mogla biti tužena
"Pre nego što su Klimek i Šrajber počeli Salomu, upozorio sam ih da će ljude morati da uče šta znači Štraus, šta znači njegov izraz, šta muzički a šta scenski. I oni su to i uradili, završili su jedan veliki pedagoški rad. Orkestar i ansambl su imali ogromnu volju da sve to savladaju. I uspeli su, sjajno"
Dušan Mihajlović, republički ministar policije (Studio B)
S.Č. (žrtva trgovine ljudima iz Moldavije) je bila zbunjena, slabe koncentracije, konfuzna, njene izjave pratile su pojačane glavobolje, bilo joj je teško da održava orijentaciju u vremenu i prostoru. Imala je već razvijeno "osećanje krivice", koje spada u jednu od mogućih reakcija na traumu. Okrivljavala je sebe što nije u pravom trenutku osetila da joj preti opasnost, što je imala želju da živi bolje no što joj je njeno mesto omogućavalo, što je poželjela da zaradi novac… Stidela se. Osećaj srama je pratio svaki njen iskaz
