Zbog čega se predsednik Srbije drugačije ponaša od svakog drugog lidera u regionu? Kako je moguće da samo on preti svojim građanima i kuka zbog njihovog ponašanja? Zašto je u stalnoj ličnoj kampanji? Primeri Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije pokazuju da prakse kakva se u Srbiji sprovodi nema nigde i da je to nešto što niko ne bi poželeo u svojoj sredini
"Ova kriza je pokazala da i male zemlje možda imaju neku šansu u novim okolnostima, ali samo ako postanu ‘male sile’ u zdravstvu i nauci. Sve zemlje koje će iz krize izaći sa manjim brojem žrtava, imaće mogućnost da unaprede svoj status u međunarodnoj politici. Savetovao bih, dakle, našim zemljama da se nakon ove krize fokusiraju na te ‘niše’. To znači – ne na avione i tenkove, nego na zdravstvo i školstvo"
Boris Dežulović,
Summa atheologieae: Nekoliko heretičkih rasprava o nemogućnosti Svemogućeg,
Ex libris, Rijeka 2019.
Kada bih bio u izbornom štabu bilo koje stranke, sada bih rezervisao sve raspoloživo vreme za političko oglašavanje na televizijama
Ne treba se ksenofobnoj simbolici suprotstavljati tek naivnim humanizmom o ničijem, dakle uvek tuđem trošku, jer to garantovano ne uspeva
Na početku zamršenog višemesečnog procesa izbora kandidata koji će se na predsedničkim izborima 3. novembra suprotstaviti Donaldu Trampu, na pozornicu Demokratske stranke iskočilo je mnoštvo kandidata. Ostala su samo dvojica: jedan vodi ulevo, drugi ka centru; jedan izbavljenje nudi u preobražaju, drugi kroz povratak u predtrampovsku Ameriku; jednim putem vodi Berni Sanders, drugim Džo Bajden
Kako je neslavno propao pokušaj da se od Srbije napravi država koja će biti zasnovana na vladavini zakona, a ne na vladavini jačeg, i šta ipak može da se nauči iz Đinđićeve zaostavštine
Ovi izbori će biti prilika da čitav niz pokreta i stranaka oproba "nikad bolje" izborne uslove. Nedoumica je ko će preći cenzus, a za ovu priliku SNS je spremio "popust". Međutim, za odgovor na pitanje ko osvaja apsolutnu većinu, izbori nisu ni potrebni
Obećavajući oštru borbu protiv korupcije i vešto kombinujući populizam sa ubedljivim javnim nastupom, Igor Matovič i njegov pokret Obični ljudi pobedili su na parlamentarnim izborima u Slovačkoj i okončali deceniju i po dugu vladavinu Roberta Fica. Bio je to još jedan primer kako antisistemski pokreti u Evropi pridobijaju naklonost nezadovoljnih birača
Spekulacije o sumornoj mogućnosti da u Siriji dođe do sukoba između članice NATO-a Turske i Rusije nakratko su se umnožile tokom krize u Idlibu, gde se sililo klupko istorijskih, političkih i religioznih protivrečja koja bi bilo teško razmrsiti čak i kad bi to upletene strane želele. Sukobi su svakako pokrenuli novi talas izbeglica ka Evropskoj uniji
"Ishod poslednjih stranačkih izbora za neke nije bio dovoljno jasna poruka članstva da žele suštinski zaokret i raskid sa lošim praksama iz prošlosti", kaže Nebojša Novaković, predsednik vojvođanskog odbora DS-a. Poslanik Balša Brković, jedan od stranačkih "disidenata", ne slaže se: "Mislim da je politika DS-a postala tiha, da ne kažem nevidljiva i nečujna. Ona prati odluke koje se donose van njenih tela"
Tobijas Ratjen je ubio devetoro ljudi stranog porekla, svoju majku i sebe. "Manifest" koji je ostavio je mešavina suludih teorija, šizofrenije i halucinacija. Nemačka javnost se pita koliko je zločinu kumovalo skretanje političke scene i celog društva udesno
