Aleksandar Vučić je na izborima održanim 24. aprila osvojio pravo da po drugi put formira vladu, valjda je zbog toga ove izbore u noći kada su saopštavani rezultati proglasio za "istorijske". Ovo su bili jedanaesti po redu i jedni su od najdužih u 26 godina dugoj istoriji višestranačja u Srbiji. Postizborna kriza je nastala nakon međusobnih optužbi vlasti i opozicije da se radi o izbornoj krađi
Pobeda desničarskog kandidata Norberta Hofera dala bi podstrek svim evropskim desničarskim partijama i mogla bi da se ispostavi kao početak kraja Evropske unije i demokratije kakvu danas poznajemo
Šta se dešavalo tokom noći u kojoj se rodila "nova srpska opozicija" – i zašto je to važno
Svoju je izbornu pobedu Vučić platio okupljanjem finansijski iscrpljene, medijski potpuno devastirane i ideološki očerupane opozicije koja se ujedinila u borbi protiv izbornih manipulacija i krađe, za fer i poštene izbore. Razume se da je to samo početak, i da sad sve zavisi od njih, ali završio im je ono što oni nisu mogli pre izbora, da se, mada rogovi u vreći, ipak ujedine protiv njega. Zato je valjda i sam sebi bio smešan kad je morao da izgovori da je "odluka o izborima bila dobra, jer su – umirene tenzije"
Primetna nervoza kod onih koji su osvojili najviše glasova može se objasniti jedino time da nisu zadovoljni izbornim rezultatom. Čitava poenta raspisivanja izbora bila je da se potvrdi politička nadmoć SNS-a i relaksira njen položaj u odnosu na ostale. To, očigledno, nije uspelo
I tamo gde su priznali poraz, kao u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... socijalisti prazne kase i otimaju lokalne medije. Demonstracije u velikim gradovima sa nesagledivim posledicama
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Kroz iglene uši provuklo se u Skupštinu više partija no što je želeo premijer Vučić, koji je tražio veću podršku, a dobio manje poslanika nego u sazivu 2014. Da li to znači nastavak vožnje aviona bez kontrole leta
Kako je tokom devedesetih menjana volja građana višestrukim upisivanjem u biračke spiskove, falsifikovanjem zapisnika sa glasačkih mesta, ubacivanjem već popunjenih listića u kutije, fantomskim zatvaranjem biračkih mesta na Kosovu i sudskim nasiljem
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Tokom kampanje, u medijima smo gotovo isključivo pratili promociju lidera i manipulisanje teškom ekonomskom situacijom građana
Proizvodnja fikcije "Pajtićevog režima" treba da sakrije nezgodnu činjenicu da Vučić i društvo od 2012. ne upravljaju samo "užom" Srbijom, nego i te kako i Vojvodinom
