"Na Terazijama sam, u majici Otpora, 4. oktobra 2000. igrao fudbal pred dvadesetak hiljada ljudi. To svi pamte... Kada smo ušli na mali improvizovani teren, ugledavši ozarena lica okupljenih, shvatio sam da nisam pogrešio. Negde između dva driblinga, u publici sam ugledao svoju tetku, od mene stariju svega godinu dana, koja je bila ushićena i ponosna zbog toga što sam baš ja čovek koji je te ljude za trenutak učinio srećnim"
Iako je tokom prva dva dana poplava delovalo da je Pink dosegao neslućene visine profesionalizma, vrlo se brzo pokazalo da su u pitanju Potemkinova sela. Jedino što je u tom programu vredelo jesu fizički napori novinara i celodnevno dežurstvo na ugroženim područjima, a sve ostalo bila je čista državna (Vučićeva) propaganda i šarena laža
"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"
"Volim uloge koje u sebi nosim! Kad sam igrao Mekinpota, to mi je draga uloga, u predstavi Patnje gospodina Mekinpota, on vam je jedna hrpa nesreće. Žena ga je ostavila, uboški tip, stalno ide bos. I taj Mekinpot stalno govori o cipelama budući da je bos. I stalno se obraća Bogu. Onda sam se ja sjetio kako sam u partizanima imao dva para cipela, pa sam jedne poklonio drugu koji je bio bos... Poslije toga s cipelama u partizanima, primili su me u SKOJ! Bio sam i u Partiji, a kad sam izašao – Đilas je imao neke ideje o demokraciji – jedan kolega i ja smo se zafrkavali da smo dobili partijsku povišicu."‘Kakvu?’, pitali su nas. ‘Pa više ne moramo da plaćamo članarinu, eto takvu!"
Ko je zapravo bio pisac, intelektualna figura i politički delatnik Dobrica Ćosić, i ko i šta je on bio "nama"? Na to pitanje s raznih strana nude jednostavne, ali bezvredne odgovore
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Vojvođanska pozorišta još su najbolji i najživlji deo domaće teatarske scene, što se videlo i na pokrajinskom festivalu
Stranka Aleksandra Vučića, preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića, ušla je u prostor medijskog oglašavanja nakon dolaska na vlast 2012. godine, potiskujući demokrate koji su suvereno vladali ovim tržištem, saznaje BIRN
Prošle nedelje nije se birala vlast, jer je ona već bila de facto izabrana. Glasanje je više bilo rasprava o interpretaciji novije istorije
Rezultati parlamentarnih izbora na teritoriji Vojvodine, koji su ovoga puta slični onima širom Srbije, dodatno su osnažili pritisak SNS-a na aktuelnu vladajuću koaliciju u Pokrajini, koju čine Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara – da demisionira i raspiše prevremene pokrajinske izbore
Nadam se da je lekara u Moskvi koji ga je pregledao Vučić ubedio da to što ima naoko evrofanatični parlament ne znači da ćemo da vodimo baš takvu politiku. Sad samo da ga pregledaju Amerikanci koji se neće zadovoljiti činjenicom da je Vojislav Koštunica postao član biblioteke ("Fond ‘Slobodan Jovanović’")
Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi je u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čoveku konspiracije
