"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Kada se duboko pomešaju politika i estrada, pa tu dodate dirigovani dramski zaplet dostojan rijaliti produkcije, teško je razabrati šta se zaista dogodilo i da li je namera aktera bila da nas nasmeju ili su ozbiljni
Slušajući i jedne i druge, stiče se utisak da žena u ovom društvu nije ravnopravno ljudsko biće, nego štićeni objekat, doduše sa radnom i reproduktivnom sposobnošću, ali i dalje objekat
Crnilo je hrana za medije, a pozitivni primeri jednostavno ne dopiru do njih. Sećam se da je bilo potrebno barem pet godina da klinci iz Matematičke gimnazije postanu stalna tema
"Kad sam radio Jabučila u Pirotu, dolazili su ljudi i smetali mi. Bili su zainteresovani i za materijal, za metal koji su hteli da ukradu i preprodaju. Znaš kako je, sirotinja"
Vremena se menjaju, ali, na sreću, u pozorištu se ipak najduže pamte predstave i glumci, a spletke i intrige najbrže odlaze u zaborav. Tako je na inicijativu i uz autorsku pomoć Nebojše Bradića, RTS sačuvao obraz pozorišta
Divlje i divljačke gradnje koje ni inspekcija niti bilo ko u državi ne može ili ne želi da zaustavi, otimanje, nepoštovanje propisa, pretnje, ucene i surovi obračuni sa "neposlušnim" građanima prekoračili su sve granice podnošljivosti
"Trudnice će imati izbor: ili da rizikuju i rade čak i kad posao može da ugrozi bebu ili da prihvate nižu zaradu. Sporno je što se do juče toliko pričalo o natalitetu, o podršci, o parama kojima se žene ‘stimulišu’ da rađaju, a po novom Zakonu mladim mamama se poručuje da odlože roditeljstvo do dobijanja stabilnog i sigurnog zaposlenja"
"Grčka i Srbija su kao lice i naličje na sitnom novčiću boga obilja. Glava ili pismo – nama je svejedno, naša uloga u ovoj večito savremenoj svetskoj komediji ne menja se mnogo. Mi smo nešto kao Rozenkranc i Gildenstern u Hamletu, kraljevima smo uvek manje-više isti"
Možda je to dobro: ljudi su većinom sve gluplji, pa je i država sve plića, a mediji sve lažljiviji. Možda nam ima spasa kad veći deo čovečanstva oglupi koliko treba, a ostatak shvati šta se dešava
Po programu, prvo bi programsko pitanje: grize li ih savest što su došle na manifestaciju, a nisu ostale kod kuće da kuvaju supu za večeru?
